Featured

Akciona politička platforma “Komuna”

Platforma

Za revolucionarnu demokratiju, sada!

Platforma „Komuna“ je akciona platforma političkog delovanja „Revolucionarnog saveza rada“ u svim javnim forumima – učešćem na lokalnim i parlamentarnim izborima, u sindikalnim savezima, lokalnim samoupravama i svim oblicima mesnog udruživanja, na radnim mestima, u strukovnim udruženjima, u medijskim, kulturnim i svim drugim oblicima javnog i političkog života.

  1. Zalažemo se za uspostavljanje socijalističkog društvenog, ekonomskog, privrednog i državnog uređenja – za obaranje vlasti buržoazije i imperijalizma, za savladavanje kapitalističkog haosa – za vlast Komune i radnog naroda – za vlast radničke klase. Za mir, demokratiju i socijalizam – protiv imperijalističke pljačke i rata.

  2. Zalažemo se za odbranu svih izborenih radničkih, ljudskih i građanskih prava i sloboda i dalje unapređivanje tih prava i sloboda, kao i za odbranu, učvršćivanje i dalji razvoj nacionalnih sloboda i ravnopravnosti.

  3. Zalažemo se za revolucionarnu demokratiju – za učešće radnog naroda u masovnim društvenim organizacijama – za pretvaranje starih i postojećih društvenih organizacija u nove i revolucionarne, za stvaranje novih oblika revolucionarnih masovnih narodnih organizacija – za revolucionarni demokratski red! U svakoj društveno-političkoj organizaciji, u svakoj komunalnoj, privredno-ekonomskoj, obrazovnoj, naučnoj, sportskoj, kulturnoj organizaciji postoji klica revolucije. Bacajmo klice „Komune“ i klasne borbe svuda!

  4. Zalažemo se za revolucionarno bratstvo balkanskih naroda i svih naroda u svetu, u jedinstvu i borbi protiv imperijalizma i šovinizma.

  5. Vlast ljudi koji žive od svoga rada štitiće svoje građane od svakog nasilja nad čovekom i svake eksploatacije njegovog rada, obezbediće stalni materijalni i kulturni progres društva, uz očuvanje životnih i ekoloških uslova na zemlji. Revolucionarna vlast rada mora da obezbedi ravnopravnost svih građana, da reši sva socijalna pitanja: da ukine nezaposlenost, obezbedi besplatnu zdravstvenu negu i besplatno obrazovanje, obezbedi prehranu i reši stambeno pitanje za sve svoje građane, da garantuje pravo na rad i penziju, da obezbedi zaštitu žena, omladine i penzionera, da ukine korupciju, da čvrsto obezbedi i razvije sve ljudske, građanske i demokratske prava i slobode. Vlast radničke klase izaćiće na put izgradnje socijalizma, opšteg društvenog progresa, revolucionarnog materijalnog, naučnog i kulturnog razvoja.

Osnivački forum Revolucionarnog saveza rada
18-19. januar 2020. godine
Jagodina, Republika Srbija

Sedmojulski proglas RSRS

Akcioni komitet Revolucionarnog savez rada Srbije, uz prisustvo članova Inicijativnog komiteta Radničke omladine Srbije, održao je 04. jula 2020. godine memorijalnu julsku sednicu u znaku obeležavanja godišnjice odluke CK KPJ o pokretanju ustanka protiv fašističkog okupatora 1941.

Kao i tog ustaničkog jula, radni narod naše zemlje dočekuje i ovaj jul 2020. u sličnoj neizvestnosti, koja odražava ne samo domaće prilike nego i krupne svetske događaje, po mnogima najveće međunarodno iskušenje od Drugog svetskog rata. Pandemija koronavirusa je, rečima Međunarodne konferencije marksističko-lenjinističkih partija i organizacija (CIPOML): „neobičnom brzinom i geografskom širinom uzdrmala sve vrste društvenih odnosa“. (REVOLUCIONARNI POREDAK JE MOGUĆ I NEOPHODAN)

Zdravstvena kriza se ubrzo pretvorila u socijalnu činjenicu. Odgovor imperijalističke buržoazije koja, rastrzana u bari zasebnih interesa, nije u stanju da povede jedinstvenu međunarodnu borbu protiv zajedničkog prirodnog neprijatelja čovečanstva i koja je, pokazuje se, spremna da žrtvuje milione ljudi zarad svojih profita – zabrinjava sve više. Na jesen se očekuje, kako nepredvidiva borba sa zarazom, tako i do sada neviđena ekonomska i socijalna kriza. Kapitalizam u svojoj najrazvijenijoj, prezreloj imperijalističkoj fazi – dovodi čovečanstvo na rub propasti, na prag prirodne i društvene katastrofe.

Veliki monopoli su u sličnim istorijskim kriznim situacijama videli izlaz u ratu i fašizmu. Radnička klasa i narodi sveta biće primorani da još jednom pruže zreli, antiimperijalistički i antifašistički odgovor.

Srbija je velika tajna – ne zna dan šta noć kuva niti noć šta zora rađa…“
Desanka Maksimović, SPOMEN NA USTANAK

U Srbiji, uz hroničnu socijalnu, trenutnu zdravstvenu i predstojeću ekonomsku – razvija se i nova politička kriza. Nakon održanih, po zdravlje rizičnih, izbora bez izbora – buržoaski parlament izgubio je i poslednje ostatke političkog karaktera i postao ogoljeni „staleški“ organ vladajućeg klana novopečenih buržuja sa izraženim karakteristikama sitnoburžoaske fanatičnosti. Vladajući režim na čelu sa „šestojanuarskim“ Vučić Aleksandrom u svojoj osionosti ni ne primećuje novu krutost i fragilnost svog položaja, pokazuje da gubi tlo pod nogama i vezu sa realnošću, što će – uz postojeću opasnu društvenu klimu na globalnom nivou – dodatno podstaći profašističke tendencije u borbi za održavanje vlasti.

I poslednje buržoaske institucije padaju pred zadatkom uspostavljanja narodnog i nacionalnog jedinstva. Stožer novog narodnog jedinstva može biti samo organizovana i moćna radnička klasa, koja oko sebe okuplja šire slojeve radnog naroda, pokrete žena i omladine, intelektualce i profesionalce. Vreme je da radnička klasa preuzme zastavu demokratije i nacionalne slobode i ravnopravnosti, kako u Srbiji, tako i na celom Balkanu – na kojem izrasta nova generacija levičarskih boraca, u prepremi se za tešku i odlučnu borbu.

Potrebno je intenzivno pojačati rad na organizovanju radničke klase, koja je, pokazuje se – jedina kadra da spase situaciju – kako u zemlji, tako i u celom svetu. Ko još, nakon korona krize, nakon požrtvovanosti zdravstvenih i drugih takozvanih „esencijalnih“ radnika – može da tvrdi da „radnička klasa više ne postoji?“ Radnička klasa ne samo da, svima je jasno, postoji, već ona – pokreće, održava i spašava svet. Ipak, pokazalo se da je taj, buržoaski svet, prema radničkoj klasi nastrojen do srži neprijateljski. Buržoaski aplauzi radnicima tokom krize bili su samo dimna zavesa za izigravanje radničke klase, u pripremi za još krvoločniji napad. Radnička klasa ne sme da ostane žrtveno jagnje već mora da pokaže svetu “svoje krasno lice“.

Radni narod Srbije mora da ojača postojeće i stvori nove demokratske organe svoje društvene, ekonomske i političke moći – kako bi, ne samo odbranila sebe, nego i preuzela stvar u svoje ruke i povela ceo narod putem izlaska iz krize. Nema više mesta za toleranciju prema nemaru, sebičnosti, nezainteresovanosti i dezorganizovanosti buržoaskih klika. Samo organizovana radnička klasa, u tesnoj saradnji sa naučnicima i profesionalcima, može da savlada postojeći društveni haos i obezbedi sretniju i izvesniju budućnost.

Naš glavni zadatak trenutno se sastoji u revitalizaciji radničkog organizovanja. Moramo da usresredimo svoje snage na:

  • rad na jedinstvu sindikalnog pokreta;
  • stvaranju i jačanju lokalnih narodnih komuna solidarnosti i uzajamne pomoći;
  • organizovanje lokalnih i regionalnih Radničkih kongresa kao i nacionalne Radničke skupštine.

Proleteri nemaju šta da izgube, osim svojih okova – a imaju da dobiju čitav svet…“
Karl Marks, KOMUNISTIČKI MANIFEST

Ne odzvanjaju li danas i ove Marksove reči i ovi tesni okovi!? Zaista – pred neizvesnom situacijom u kojoj se ne zna šta nosi dan a šta noć, kada su životi postali jefitniji, treba se zapitati – imamo li šta više da izgubimo!? Nećemo li se, ako ne stupimo u izvršavanje svojih zadataka, jedne noći probuditi u haosu otvorene terorističke diktature – fašizmu? Ako se danas borba čini teškom, tada će biti još teža. Što smo duže pasivni pred zadacima koji nam se ukazuju – više gubimo.

Narode Srbije! U tebi je sigurno ostalo one slobodarske snage koja, kao i onih julskih ustaničkih dana, može da donese preokret. Neka pošteni Srbi i sva njihova balkanska braća opet budu značajan tas na vagi u borbi čovečanstva protiv sila mraka.

Radnička klasa će spasiti zemlju!
U borbu! U revoluciju! U socijalizam!

AK RSRS,
07. jul 2020.

“Šesti januar” Vučić Aleksandra

Novi saziv “narodne skupštine” potpunije oslikava karakter buržoaske vlasti. To je staleški organ diktature novopečenih buržuja – poluga laži, nasilja i pljačke – a ne demokratska institucija Republike Srbije.

Akcija mnogobrojnih levičarskih organizacija koja je imala za cilj povećanje procenta izborne izlaznosti i time onemogućavanje opskurnim pro-nacističkim i pro-četničkim organizacijama poput „Levijatana“ i „POKS-a“ da pređu namešteni cenzus od 3% – može se smatrati uspešnom. Iako su i vlast i buržoaska opozicija imale svoj interes od ulaska naci–fašističkih kukavica u parlament, njihovi planovi su osujećeni. Nakon održanih izbora bez izbora, u novom staleškom parlamentu će uz apsolutnu većinu vladajuće partije korupcije sedeti još samo lažni i poslušni “socijalisti” i desničarski “Gangulin” klan.

Izborna farsa u Srbiji, vredna izlaganju epidemiji i ugrožavanja zdravlja i života radnih ljudi i cele nacije, slika je današnje buržoaske vlasti sa karakteristikama malograđanskog fanatizma. “Mali Alek” izigrava novog kralja Aleksandra i priprema svoj „18. brimer“ – farsičnu reprizu „šestojanuarske diktature“.

Predstoji krizno vreme, ne samo u našoj zemlji, nego u čitavom svetu – pred kojim se ukazuju dva puta. Prvi je očigledna tendencija fašizacije društva i pokušaj uspostavljanja veće kontrole i dominacije od strane buržoaskih klika, sa opasnošću izlaganja čovečanstva prirodnoj i društvenoj katastrofi zarad zgrtanja profita. Drugi je put kojim su narodi i omladina širom sveta već krenuli da koračaju – put razvoja revolucionarnog rešenja. Potrebna nam je revolucionarna transformacija društva koja će osloboditi narode i čovečanstvo od društvenog i prirodnog haosa i katastrofe koji izaziva dekadentni imperijalistički-kapitalistički poredak.

RSRS upozorava na razvoj pro-fašističke zavere. Samo odlučan odgovor radničke klase može spasiti zemlju od neumitne katastrofe. Radnička klasa mora da sazove demokratski organ svoje društveno-političke moći kako ne bi ostala nezaštićeno žrtveno jagnje. Dole staleška “narodna skupština” buržuja – sazovimo RADNIČKU SKUPŠTINU!

AK RSRS,
02. jula 2020.

CIPOML: Revolucionarni poredak je moguć i neophodan

Pandemija koronavirusa proširila se za nešto više od 100 dana svim krajevima planete, menjajući sve oblike društvenih odnosa, vodeći stotine hiljada ljudi u smrt; inficirajući i zatvarajući milione u svojim domovima. To je uticalo na svetsku ekonomiju, dovodeći u pitanje kapitalistički ekonomski i institucionalni poredak koji se koristi od ranih 1980-ih da bi se osigurala akumulacija kapitala; štaviše, ona je ukazala na ulogu „neoliberalizma“ u prouzrokovanoj destrukciji i postavila pitanja o modelu društvenog, ekonomskog i političkog života koji će se nastaviti kao nova norma.

Međunarodna konferencija marksističko-lenjinističkih partija i organizacija (CIPOML) izjašnjava se o ovoj situaciji, na sledeći način:

I

Na čovečanstvo, na radničku klasu i narode uopšte, pandemija Covid-19 utiče kao socijalna činjenica i kao zdravstveni problem, koji je neobičnom brzinom i geografskom širinom potresao sve vrste društvenih odnosa.

Sve zemlje i narodi planete su na neki način i u različitom stepenu pogođeni ovom krizom. Retko se dešava da toliko zemalja i naroda u toj meri biva pogođeno nekim jedinstvenim događajem.

Američki univerzitet “Džon Hopkins” je prijavio da je, do 20. juna od ove godine, više od 460 hiljada ljudi preminulo i 8,7 miliona su zaraženi. U međuvremenu, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) da milioni ljudi zatvorenu u svoje domove u karantinu, a mnogi trpe glad i druge materijalne nedostatake, dok se suočavaju sa ekstremnim siromaštvom u mnogim zemljama, bez pristupa javnoj podršci.

Nezaposlenost se u svetu povećala za 20%, što je pogoršalo probleme poput opšteg siromaštva, koje je pre napada pandemije već dostiglo alarmantne cifre. Radna snaga je izgubila vrednost, upravo zbog rasta nezaposlenosti i ograničenja proizvodne aktivnosti.

U mnogim zemljama, čak i onima koje se smatraju razvijenim, bolnice su bile preplavljene zahtevom za hitnom negom, a pogrebne kuće nisu držale korak sa zahtevima za pogrebnim uslugama. Masovne grobnice za stotine umrlih su iskopane, podsećajući na najgore trenutke rata i katastrofe. Mnoge porodice koje su pretrpele bol zbog gubitka najbližih, nisu čak ni mogle organizovati pogrebne počasti da bi ih ispratili.

Stanje opsade, policijski čas, nadgledanje privatnosti pojedinaca od strane vlada korišćenjem informatičkih resursa i drugih oblika kontrole, protiv kojih su ljudi uvek iskazivali nezadovoljstvo, postali su normalna mera za borbu protiv pandemije.

Strah, nemoć i nesigurnost protiv virusa drže milione ljudskih bića na oprezu, uglavnom radne mase i narode uopšte. Neefikasnosti zdravstvenih usluga i bolnica, kao rezultat „neoliberalnih“ kapitalističkih politika privatizacije, štednje i smanjenja kapaciteta su nesumnjivo jedan od razloga razaranja izazvanog pandemije. Nije bilo dovoljno kreveta i bolničkih objekata, sa pacijentima koji čekaju na nosilima u hodnicima, neadekvatna zaštitna oprema za zdravstvene radnike, koji su morali da ostavljaju starije i ranjivije osobe da umru da bi se napravio prostor za mlađe pacijente. To je prava ljudska tragedija.

II

U jeku pandemije, kapitalisti su bili u stanju ofanzive protiv radnika u gotovo svim zemljama. Naročito u sektoru obrazovanja i zdravstva, javne usluge su svedene na minimum, a zdravstvene usluge su u potpunosti paralizovane. Sa jačanjem konfrontacije između Sjedinjenih Država i Kine, kontradikcije u imperijalističkim kapitalističkim zemljama sve se više pojačavaju i konkurencija se zaoštrava. Rastrzan se u vreme kada međunarodna kapitalistička ekonomija stagnira, svet se suočio sa pandemijom pod ovim haotičnim uslovima. Svetska buržoazija nije bila u stanju uspostaviti zajednički pristup i nije vodila jedinstvenu borbu protiv pandemije. Kao i u slučaju članica EU, koja je, navodno, ujedinjena, svaka zemlja je bila ostavljena da se brine za sebe.

To se pokazalo i ponašanjem međunarodnih institucija kao što su SZO, sam Unesko, kao i UN agencije. Na primer, Donald Trump je optužio SZO da sarađuje sa Kinom i pretio da će povući Sjedinjene Države iz nje. Tome se dodaje i neusklađeni napor istraživanja vakcine, koji trenutno napreduje nezavisno jedan od drugog, rezultirajući rasipanjem resursa i nemogućnošću korišćenja naučnih nalaza. Sada nema sumnje da će bilo koja otkrivena vakcina biti korištena pre svega u najbogatijim zemljama i klasama. Pod tim uslovima, od institucija „neoliberalnog“ svetskog poretka nije se moglo očekivati da spreče pandemiju i efikasno se bore protiv nje, što je i bio slučaj. Kao takve, nisu bile u stanju definisati ni opštu orijentaciju kojih bi se nacionalne vlade pridržavale. One su saučesnice komisija multinacionalnih farmaceutskih kompanija, tako da ostaju bez autoriteta pred velikim delom svesnih ljudi i napredne naučne i zdravstvene zajednice.

“Neoliberalni” kapitalistički poredak nema budućnost

Naučno istraživanje, koje je moralo biti kontinuirano, jer su prethodni virusi upozoravali na potrebu da se to učini rigorozno i sistematski, prepušteno je volji kapitala – kompanijama koje, vredi zapamtiti, posluju sa zdravljem i, u stvari, sami virusi su im prilika za biznis i akumuliciju više kapitala.

Države su koristile javni novac za izgradnju infrastrukture koju su davale direktno privatnim kompanijama ili su sprovodile privatizaciju pod eufemizmom menadžmenta putem “patrona” sačinjenih od marioneta iz vladajućih klasa.

Javni budžeti za istraživanje su bili zamrznuti ili značajno smanjeni, do te mere da je u većem delu zemlje ne postoje stavke za taj vitalni deo društvenog i ekonomskog razvoja, za prevenciju i efikasnu borbu protiv virusa, bakterije i oboljenja koja utiču na ljudska bića i prirodu. Budžeti su takođe bili ograničeni na javnim univerzitetima, onemogućavajući ovim načinom nauku i doprinose obrazovanja da spreče i prevaziđu probleme.

Nadalje, pandemija je nastala kada je većina zdravstvenih službi, posebno kliničkih i službi intenzivne nege – privatizovano, što je zatvorilo pristup ovim službama velikoj većini stanovništva, dok javne bolnice koje su uspele da “prežive” privatizacije deluju sa ogromnim nedostacima i jedva prate minimalne zdravstvene probleme malih grupa ljudi.

Pandemija je jedan i socijalni i zdravstveni događaj. Utiče na društvene odnose, ekonomsku proizvodnju i sve društvene i kulturne aktivnosti.

Pandemija je doprinela usporavanju svetske kapitalističke ekonomije, koja je u stvari već stagnirala i nalazila se u procesu nakupljanja faktora krize pre njenog početka, dok je trenutno produbljuje ekonomska kriza koja je započela tokom nje. U kombinaciji sa uništenjem okruženja koje je uzrokovao kapitalistički sistem, kriza uništava proizvodne snage i prirodu, kako je objasnio „Kapital“ Karla Marksa.

Proces pandemije naglašava potrebu za novim društvenim i političkim poretkom. Učinio je ovu potrebu još hitnijom, jer su veći delovi radnih masa postali svesni posledica kapitalizma i počeli da dovode u pitanje njegovo postojanje.

Tri mogućnosti

Mnogi ideolozi kapitalističkog sistema slažu se da normalizovano stanje posle COVID-a 19 mora da se razlikuje od prethodnog. U tom pogledu se postavlja teorijski i politički spor.

Ili se nastavlja „neoliberalni“ model kapitalističke eksploatacije, sa dominacijom na tržištu kao glavnim činiocem ekonomskih i društvenih aktivnosti i finansijskim kapitalom kao glavnim korisnikom, za koji se ne može isključiti da će sistem morati pribeći fašističkom oružju političke dominacije.

Ili kapital pribegava “neokejnzijanskim” politikama, sa važnom ulogom države u ulaganjima i u regulisanje ekonomske aktivnosti, praćene politikama odobravanja socijalnih mrvica radničkoj klasi i narodima.

Treća mogućnost je mogućnost razvoja revolucionarnog rešenja.

CIPOML se potvrđuje u ovom poslednjem. Ne ostavljajmo ekonomsku, socijalnu, političku i kulturnu sferu buržoaziji – kako bi se ta mogućnost mogla ostvariti. Kao što smo videli, buržoazija se pokazala nesposobnom u slučaju pandemije, apelovala je na mase da ostanu kod kuće, ali to je bilo moguće samo za one koji nisu imali posla. Naše ljudsko dostojanstvo je narušeno. Stotine hiljada, uglavnom zdravstvenih radnika, bilo je primorano da rade nezaštićeno u bolnicama, fabrikama, na radnim mestima i na ulicama. Socijalno distanciranje nije bilo relevantno za većinu njih. Ovo je takođe bio period u kojem smo videli vrednost koju pridaju životnim i radnim uslovima. Sada smo u ime „novog normalnog“ primorani da radimo na garantovanju opstanka kapitalističkog sistema.

Jedan svet – jedna borba

Još jednom smo videli da kapitalisti nemaju šta da nam ponude. U mnogim zemljama nisu distribuirane maske za lice. Paketi ekonomske podrške protiv pandemije podrazumevali su isključivu podršku kapitalistima, koja je iznosila milijarde, dok su mala preduzeća primala vrlo malo; radne mase su bile primorane da rade zarad dobiti, a sve što su dobili bila su lažna obećanja. Bolnice nam nisu ni služile, a čak nismo mogli ni da izvršimo testove. Bolnice su bile odveć neefikasne.

U svakoj će zemlji postojati specifični zahtevi na kojima će se uzdići naše jedinstvo i borba. Neki od zahteva na kojima možemo da se okupimo i ujedinimo, uprkos razumevanju specifičnosti stvarnosti različitih zemalja, su sledeći:

  • Odbijmo da postanemo nacionalni robovi kapitalista i njihove politike.
  • Pandemijski uslovi rada moraju biti zagarantovani na svim radnim mestima.
  • Zdravlje ne može biti predmet trgovine i profita. Privatizacija zdravstvenih sistema trebalo bi da se okonča, ljudima mora biti zagarantovan besplatan pristup kvalitetnim zdravstvenim uslugama. Sve ustanove i bolnice moraju biti pod javnom kontrolom, stanje zdravstvenog sistema je neprihvatljivo.
  • Mora se pružiti dovoljna finansijska podrška porodicama radnika koji ostaju bez posla, a koji nemaju dovovoljna ili sasvim nedovoljna primanja da pokriju svoje suštinske potrebe. Državni budžet mora da pokrije račune za zakup stana, struje, vode i gasa. Kreditni dugovi radnika u ovoj situaciji, kao i malih proizvođača i vlasnika malih preduzeća, moraju biti otkazani.
  • Uprkos tome što se naziva “novim normalnim”, nije jasno da li je pandemija završena ili da ne izaziva drugi talas. Moramo se boriti protiv ove politike kapitalista i njihovog kapitalističkog sistema koji ovu mogućnost približava, što nas žrtvuje za njihov opstanak i profit, dok se ne preduzimaju mere za osiguranje budućnosti čovečanstva.

Da bismo podigli svoju borbu za ove zahteve protiv međunarodnog kapitalističkog poretka, koji je odgovoran za pandemiju, moramo pokušati ujediniti sve što je politički moguće, kako bismo napali imperijalizam i kapitalističke vlade u njihovoj službi. Prostor gde će se razvijati ovaj poduhvat uključuje masovne kampanje, sindikate, stručnjake, lokalne inicijative, studentske organizacije, žene i omladinu, kao i izvesni Narodni front koji okuplja ove organizacije i šire delove naroda.

Revolucionarni poredak je moguć i neophodan

Pandemija koja je u toku je strašna katastrofa. Stotine hiljada ljudskih života je izgubljeno; milioni ljudi suočavaju se sa glađu i različitim oblicima uskraćivanja; nezaposlenost raste i radna snaga je obezvređena; većina čovečanstva ostaje u neizvesnosti, u strahu, na ivici, kao pod Damoklovim mačem.

Sve poziva u borbu protiv ove nevolje. U borbi protiv pandemije sve se više osećala najbolja strana ljudi kao društvenih bića – solidarnost. Pandemija i pozicija koju je buržoazija zauzela protiv pandemije takođe su podstakle reakciju, nezadovoljstvo i gnev radnika i radne mase protiv efekata kapitalističkog poretka. To se odražava u razvijenijem osećaju solidarnosti među radnim masama, kao i u rastućoj tendenciji da se preduzmu koraci za izražavanje ove reakcije, koja se pokreće iz više razloga.

Pandemija je doprinela podizanju duha ljudske solidarnosti miliona ljudi u svim delovima planete, uprkos lažnim nazorima nametnutim „neoliberalnim“ individualizmom poput „spasavaj se ko može“. Ljudi dele sa drugima ono malo što imaju, traže kako da umanje materijalni i duhovni teret koji nose drugi. Lokalne solidarne mreže koje podržavaju ugrožene ljude i javne radnike, posebno zdravstvene radnike, pojavile su se širom sveta.

Interesovanje naučnika da daju sve od sebe da pomognu čovečanstvu da se izvuče iz ove nesreće dobro je poznato; zdravstveni radnici, uopšte, ne ustručavaju se da izlože svoj život riziku, da se brinu za ljude usred svih nesigurnih stanja zdravstvenog sistema.

Vredan pomena je i stav poznatih osoba iz sveta umetnosti i kulture, koje su svoje kreacije i veštine nudile da ohrabre, podignu duh otpora i ojačaju nadu u bolju budućnost.

Sve su to trendovi na kojima moramo da razvijamo i zasnivamo svoj rad. Usred fizičkog distanciranja od karantene, održavaju se narodni protesti. U početku su, sticajem okolnosti, to bile male grupe. Ali ovaj trend, koji je u mnogim zemljama bio u porastu pre pandemije, dostigao je ogromne razmere ubistvom na Džordža Flojda, što je rezultovalo širokim narodnim protestima u kojima je učestvovalo stotine hiljada ljudi, ne samo u Sjedinjenim Državama, već gotovo u celom svetu. Taj talas borbe koji izbija kao posledica gneva mase, koji se razvija u pandemijskom periodu protiv brutalnosti kapitalizma, sada nam predstavlja liniju borbe koju možemo slediti.

CIPOML poziva radničku klasu i radne mase, sve one nezadovoljne agresijom kapitalizma i nedostatkom budućnosti na koju nas je osudio, da udvostruče jedinstvo, solidarnost i borbu. Mi možemo dostići svoju budućnost ako se ujedinimo i borimo protiv „neoliberalne“ kapitalističke agresije koja uzurpira naš život i našu budućnost.

Budućnost je naša!

Koordinacioni odbor,
Međunarodne konferencije marksističko-lenjinističkih partija i organizacije (CIPOML)

jun, 2020.

Precrtaj listić – precrtaj fašizam!

RSRS poziva sve antifašiste da 21. juna izađu na izbore i ponište glasačke listiće.

Ovi izbori su farsa. Sprečimo da se pretvore u tragediju.

Saznaj kako:
– poseti internet stranicu antifašističke kampanje PRECRTAJ FAŠIZAM

www.precrtajfasizam.rs

Radnička klasa nema izbora na ovim “izborima”. Razvija se ono na šta Revolucionarni savez rada Srbije (RSRS) upozorava od početka godine, a to je profašistička zavera koja ima za cilj da uguši preostala ljudska prava i slobode, a čiji je prvi korak ,,uguravanje” fašističke bande “Levijatan” na izbornu listu.

Samo jedinstveni borbeni anti-imperijalistički i antifašistički, parlamentarni i sindikalni front radničkih i levičarskih snaga može da zavede demokratski red u politički i ekonomski haos izazvan korupcijom i dezorganizovanošću buržoazije – samo takav front može da spreči profašističku zaveru koja se nadvija nad zemljom.” (Akcioni komitet RSRS, 19. januara 2020.)

“Nedavni huliganski ispadi protiv izbeglica u Beogradu, orkestrirani povratak notornih fašista u zemlju, rasističke kampanje i pro-vladajućih i pro-opozicionih buržoaskih partija i promena kursa državne politike prema izbeglicama, a sve u uslovima društvenog, političkog i ekonomskog haosa izazvanog korupcijom i političkim bankrotstvom dekadentiranih buržoaskih klika – u potpunosti potvrđuju ocene AK Revolucionarnog saveza rada Srbije (RSRS) o nadvijanju profašističke zavere nad zemljom.” (Edukativna komuna RSRS, 26. februara 2020.)

Please dear friends, aware the international public about this dangerous pro-fascist activities in our country, that we are trying to stop. Our Alliance is trying to warn the public about the pro-fascist plot that is preparing in our country, which this corona-virus crisis has only speeden up.” (Međunarodni komitet RSRS, april 2020.)

Kako bi sprečili da “Levijatan” i ostali klovnovi u ovom političkom cirkusu zvanom ,,Parlamentarni izbori u Srbiji 2020” dobiju svojih “5 minuta” – potrebno je izaći na izbore i poništiti listiće. Tako podižemo izlaznost koja škodi svim fašistima i smanjujemo mogućnost da budu u parlamentu i steknu poslanički imunitet koji će štititi njihov kriminal i terorizam.

Pokažimo da smo slobodarski narod, koji ne odbacuje krvavo stečenu slobodu zasnovanu na antifašističkim vrednostima. Ne dozvolimo da nam crnokošuljaši šetaju ulicama. Ne dozvolimo da nas prebijaju ako se pobunimo protiv poslodavca. Ne dozvolimo da ugrožavaju živote naših porodica i prijatelja. Odbranimo čast naših predaka i budućnost svojih potomaka!

21. juna: precrtaj listić – precrtaj fašizam!
Odlučno sprečimo profašističku zaveru!

Akcioni komitet RSRS,
14. jun 2020.

Sve buržoaske partije su podanice velikih sila

Ko je prethodnih dana pratio izlaganja predstavnika izbornih lista na predstojećim parlamentarnim izborima u Republici Srbiji imao je priliku da čuje vrlo slične programe. Sve liste se slažu da Srbija treba da se osloni na veliku stranu silu u svojoj spoljnoj politici, jedina razlika je u mišljenju na koju od stranih sila: SAD, Nemačku, Rusiju, Kinu. Čak i one političke partije koje sebe smatraju patriotskim i žestoki su zagovornici nezavisnosti i suvereniteta imaju svoje predloge, razloge i čvrsto veruju kako takva politika Srbiji može da pomogne.

Ukoliko Srbija sebe u spoljnoj politici veže za neku veliku silu – gubi svoju nezavisnost i suverenitet i dobija status potčinjenog imperijalističkog priveska, u obavezi da radi ono što imperijalistička država-metropola naredi. U takvoj situaciji gubimo svoju političku i ekonomsku nezavisnost.

Ako želimo da budemo ravnopravni s drugima i time očuvamo svoju nezavisnost i suverenitet – savez sa velikim silama bio bi poguban i neravnopravan. Samo saradnja sa državama i narodima koje su u sličnoj poziciji kao i Srbija, koje takođe žele da se oslobode imperijalističkog jarma može da doprinese obostranom napretku i poštovanju. Mali, slobodarski narodi u savremenoj epohi su nosioci promena i stvaranja uslova za slobodno društvo jednakih.

Ako u kontekstu vezivanja za velike sile posmatramo ekonomske odnose vidimo da predstavnici izbornih lista kao papagaji ponavljaju da ekonomski razvoj Srbije pokreću mala i srednja preduzeća . Naravno, svako ko je iole upoznat sa političkom ekonomijom shvata da razvoj malih i srednjih preduzeća ne podstiče razvoj državne privrede i ne smanjuje nezaposlenost na stopu koja može da bude održiva i uticala na trajnije smanjenje nezaposlenosti. U uništenoj privredi koja grca na svakom koraku, kao što je srpska privreda, mala i srednja preduzeća nikako ne mogu da budu motor razvoja, naročito ako su to preduzeća kooperanti velikih inostranih firmi, a što jeste slučaj u Republici Srbiji.

Samo velike fabrike i proizvodni pogoni koji bi upošljavali armije radnika mogu da stvore uslove za razvoj privrede, smanjenje nezaposlenosti  i utiču na rast bruto domaćeg proizvoda. Umesto da država daje subvencije stranim firmama koje se mere milionima evra i koje posluju na ograničen vremenski period, potrebno je da država stvori uslove za razvoj tako što će sa stručnjacima otvarati nove fabrike i razvijati postojeće pogone, koristiti profit za nove fabrike kako bi pokrenuli privredu i industriju. Kao što je izneo Lenjin, državni kapitalizam je nužnost na početku razvoja socijalističkog sistema.

Kako bi to bilo moguće potrebno je da imamo potpunu ekonomsku suverenost i nezavisnost, a koju je jedino moguće ostvariti u socijalističkom društvu, gde radnici ne bi bili robovi već ljudi, koji bi mogli da žive od svog rada ne plašeći se za sutra.

Radnička klasa će spasiti zemlju!
U borbu! U revoluciju! U socijalizam!

AK RSRS,
jun 2020.

Legendarna anti-imperijalistička akcija

12. jun 2011. godine ostao je zabeležen kao važan datum u istoriji savremenog revolucionarnog pokreta. Aktivističkim suprotstavljanjem održavanju NATO konferencije u Beogradu, revolucionarni pokret u Srbiji pokazao da jedini stoji na strani naroda i da je jedini kadar da vodi doslednu borbu protiv imperijalističkog nasilja i pljačke.

Ovom prilikom iznosimo delove tadašnjeg saopštenja čuvene “Partije rada”, čiji je osnivač nepokolebljivi marksističko-lenjinistički borac Vlado Dapčević. Iako nikada nije izrasla u solidnu marksističko-lenjinističku partiju, “Partija rada” tada je hrabro stajala na anti-imperijalističkim barikadama i sa osnovnom marksističko-lenjinističkom zrelošću ocenila događaj, značajan za dalji razvoj revolucionarnog pokreta u Srbiji:

Aktivizam koji su pokazale udružene levičarske grupe, povodom odražavanja NATO konferencije u Beogradu, u političkom smislu je pobeda i naznaka većeg otpora postojećem sistemu i imperijalističkoj dominaciji. Ta politička pobeda se ogleda pre svega u jedinstvenom nastupu levičarskih snaga, a posebno što je otpor NATO dominaciji u Srbiji iskazan od snaga koje nisu desničarske (i u službi globalnih inter-imperijalističkih okršaja).

   Selektivan odnos režima prema protestima koji su ovim povodom održani, najbolje govori koga marionetski režim u perspektivi smatra glavnim protivnikom. To se najbolje videlo kroz odnos policije prema učesnicima protesta. Za razliku od skupova u organizaciji ekstremnih desničara, internacionalistički i antiimperijalistički skup Anti-NATO kampanje bio je brutalno razbijen od strane policije. Nasrtanje policijskih snaga na mirni skup levičarskih demonstranata je i naznaka da će represija režima jačati prema svim onim snagama koje nastupaju sa suprotih klasnih pozicija – odnosno onih koji ustaju protiv diktature kapitala, represije režima, imperijalističkog ropstva.

   Hapšenje pripadnika revolucionarnih levičarskih organizacija prilika je za jačanje ovih organizacija, kao i jačanje uverenja da se samo jedinstvenim i masovnim pokretom radnog naroda može uspešno voditi borba protiv imperijalizma i NATO-a kao njegove reprezentativne sile – sile globalnog terorizma.

Na današnji dan treba spomenuti i neprežaljenu profesorku Ljiljanu Bogoevu Sedlar, koja je iznenada preminula ove godine, a koja je svojim zalaganjem zadužila revolucionarni pokret. Ona se i toga dana odazvala svojoj humanističkoj i revolucionarnoj dužnosti i sa svojim studentima postojano stajala na legendarnoj anti-imperijalističkoj barikadi!

Dole imperijalistički-kapitalistički poredak nasilja i pljačke –
za trajni mir, narodnu demokratiju i socijalizam!

Edukativna komuna „Ljiljana Bogoeva Sedlar“
Revolucionarnog saveza rada Srbije
,
12. jun 2020.

Socijalno ključanje u srcu imperijalističkog kapitalističkog sistema

Međunarodna konferencija marksističko-lenjinističkih partija i organizacija (CIPOML) o rastućem socijalnom nezadovoljstvu u SAD, neprosredno izazvano zverskim ubistvom Afroamerikanca Džordža Flojda od strane policije u Mineapolisu:

Međunarodna konferencija marksističko – lenjinističkih partija i komunističkih organizacija osuđuje divljačko ubistvo crnca u sred belog dana pred masom ljudi.

Brutalan čin, koji nikako nije bio srazmeran zločinu, ako je zločiin uopšte i postojao, samo pokazuje da u Americi ne postoje jednaka prava za sve. Prošlo je više id 150 godine od ukidanja ropstva u SAD, a potomci robova i dalje nisu u značajnije boljem položaju. Crnci u SAD i dalje vode borbu za osnovna ljudska prava. Licemerje spoljne politike SAD, koja vodi imperijalističke ratove pd izgovorom zaštite ljudskih prava, došla je do izražaja u slučaju ubistva Džordža Flojda. Hapšenje policajaca koji su počinili zločin usledilo je tek nakon reakcije javnosti. Ubistva, premlaćivanja i hapšenja bez osnova su samo neki od problema sa kojima se suočavaju crnci u SAD.

Ovakav odnos je odraz rasističke politike reakcionarne buržoazije. Opšta politika monopolističke buržoazije, koje moramo da budemo svesni i od koje moramo da budemo na oprezu, više puta je napala radničku klasu svojim “neoliberalnim” metodima.

Međutim, stvarnost se ne sastoji samo od reakcionarne politike. Osnova monopolističkog kapitalizma proizvodi i diktira različite vrste reakcije svojom politikom agresije. Svedoci smo da je ovakva politika uzrokovala više od 150 hiljada preminulih od koronavirusa, dok se i dalje nastavlja sa otpuštanjima i osiromašenjem radnika. 

Američki imperijalizam postaje sve agresivniji, dok se uslovi života radničke klase pogoršavaju. Reakcija i bes američkih radnika tek izbijaju na površinu.

Osuđujemo rasizam u SAD!
Osuđujemo Trampovu politiku protiv svog naroda!
Osuđujemo reakcionarne napade na demonstrante!
Osuđujemo američki imperiijalistički kapitalizam!
Živela međunarodna solidarnost!
Živeo socijalizam!

Koordinacioni komitet CIPOML

SOCIJALNO KLJUČANJE U SRCU IMPERIJALISTIČKOG KAPITALISTIČKOG SISTEMA

Socijalni nemiri koji potresaju SAD su bez presedana u poslednjih nekoliko godina, ne samo zbog dometa protesta već i zbog izraza borbenosti. Ubistvo Džordža Flojda od strane policije u Mineapolisu uzrokovalo je hiljade ljudi pohrle na ulice u više od 120 gradova, uz isti poklič: ,,Nema pravde, nema mira!”

Ubrzano širenje protesta koje je počelo u Mineapolisu i socijalne i političke konotacije koje protesti sada imaju odražavaju koliko je nezadovoljstvo među narodom i koliko je problema gurano pod tepih, a sve pod okriljem pandemije koronavirusa. Narod SAD odbacuje rasizma, opadanje radnih uslova i osnovnih životnih uslova, vrtoglavi rast nezaposlenosti (40 miliona nezaposlenih u poslednjih par meseci), visok nivo smrtnosti usled pandemije, koja najviše pogađa siromašne, Latinose, migrante, ksenofobija i insistiranje na superiornosti bele rase koju promoviše Donald Tramp, su pitanja koja preispituju opstanak kapitalističkog sistema.

Događaji koji se dešavaju u SAD, a koje smo videli u Latinskoj Americi, Evropi, Aziji i Africi, lako se mogu objasniti kada pogledamo kako kapitalizam deluje protiv radnika i ljudi da bi zaštitio reprodukciju kapitala i povećao profit vlasnika. Međutim, mobilizacija u SAD je značajna jer se odigrava u srcu glavne kapitalističke – imperijalističke ekonomije na svetu, pokazujući da se i najrazvijenije sile ne mogu zaštititi od snage naroda. Gde god postoji ugnjetavanje i eksploatacija, postoji i otpor i borba radnika i naroda.

Širom sveta, nezadovoljstvo radnika i naroda raste jer žive u uslovima koji se pogoršavaju kako se kapitalistička ekonomija smanjuje. Ekonomski i društveni efekti koje će doneti pandemija koronavirusom izrodiće nove pobune i nove borbe protiv ugnjetavanja i eksploatacije.

Međunarodna konferencija marksističko – lenjinističkih partija i organizacija  izražava solidarnost sa radnicima, omladinom i ženama koje se bore u SAD i osuđuje brutalne reakcije administracije Donalda Trampa; osuđujemo mobilizaciju vojske i nacionalne garde, uvođenje vanrednog stanja i policijskog časa u nekim saveznim državama, nasilnu represiju koja je odnela živote ljudi koji su učestvovali u protestima koji su na ulicama okupili na hiljade boraca.

Pozivamo radnike i narode širom sveta, partije i organizacije koje se članice naše Konferencije da organizuju akcije solidarnosti sa narodima SAD i da osude američki imperijalizam.

Međunarodna konferencija marksističko-lenjinističkih partija i organizacija (CIPOML),
jun 2020.

Digitalna biblioteka marksizma-lenjinizma

Bez revolucionarne teorije ne može biti ni revolucionarnog pokreta.

Lenjin

O ZNAČAJU BORBENOG MATERIJALIZMA, 1922.
Lenjin

NOVO PROTIV STAROG, 1968.
Enver

KOMUNISTIČKA DEKLARACIJA RADNICIMA I NARODIMA SVETA, 1994.
Međunarodna konferencija marksističko-lenjinističkih partija i organizacija

O REVOLUCIONARNOJ PARTIJI PROLETARIJATA, 2020.
Revolucionarni savez rada Srbije