Revizionista Putin boji se Lenjina, a ne NATO

Pinoče iz Kremlja, koji bi da bude novi ruski car, pleše kako američki imperijalisti sviraju. Kratkoumni antikomunista i antiboljševik, cajkan Putin, ni izbliza ne podseća na mudre i hrabre ruske vođe tipa Lenjina-Staljina, koji su znali da izvuku zemlju kroz mnogo zahtevnije imperijalističke Scile i Haribde. Ovaj revizionista, neotrockista i neskriveni imperijalista tako je upao u američku “klopku” u Ukrajini, okrenuo celi svet protiv Rusije i doveo je u smrtnu opasnost. Mi i dalje verujemo u ruske radne ljude, još jednom: pretvorite imperijalistički rat u građanski, i tako spasite matušku Rus!

Jeljcinovska-putinovska buržoazija je uz pomoć zapadnih imperijalista ispunila ono što ruski Musoliniji, trockističko-buharinovska petokolonaška fašistička agentura nije: razbiti SSSR i zauzeti diktatorske pozicije u raskomadanoj zemlji. Nova ruska buržoazija, sa jedne strane, uspela se na vlast uz pomoć stranih, uglavnom američkih i evropskih imperijalista i tako ugrozila nezavisnost zemlje, a sa druge strane pokazuje sopstvene imperijalističke pretenzije i tako ulazi u sukobe sa svojim NATO “partnerima”. To su klasični primeri u istoriji – podsetimo se da je i međuratni nemački i japanski militarizam rastao upravo na bazi investicija američkih monopola, da bi im vremenom porasli apetiti (Čehoslovačka 1938 i Ukrajina 2022?). Slični se procesi danas dešavaju, ne samo u Rusiji, nego i u Evropi i u Kini. Međuimperijalistički sukobi su neizbežni zakon monopolskog kapitalizma.

Kapitalistička kriza u Putinovoj Rusiji (zemlji sa jednim od najvećih raspona bogatih i siromašnih u svetu), kao i narodno raspoloženje protiv kapitalizma a za socijalizam, stalno rastu. Među ruskim narodom, u istraživanjima kojima se pridaje veliki značaj, najpopularnije istorijske ličnosti su Lenjin i Staljin, čak i među mladima. Zaodenuvši se plaštom patriotizma, putinovski oligarsi ne mogu protiv svih lenjinsko-staljinskih sovjetskih tekovina, koje narodi u Rusiji smatraju svojima. Zato, ova dekadentna korumpirana klasa svoju sopstvenu revizionističku konfuziju pokušava da plasira među narod…

Putin svoje antiboljševičke teze stidljivo plasira već decenijama, pa njegov govor povodom imperijalističkog napada na Ukrajinu, koliko god bio gnusan, zapravo nije ni malo nov.

Nakon ranije izgovaranih trockističko-buharinovskih laži o Oktobarskoj revoluciji i Brest-Listovskom miru (Putin se često koristi hitlerovskom propagandom, teorijom “noža u leđa” po kojoj je revolucija donela poraz carske vojske u Prvom svetskom ratu; a zapravo je poraz doveo do revolucije, kako je i predvideo Lenjin), Putin pokušava da nastavi trockističku misiju izdajnika Hruščova-Brežnjeva i suprotstavi Lenjina Staljinu. Ovaj suštinski naslednik ratoborne ruske crnostotinaške buržoazije i verni sledbenik jeljcinovsko-sobčakovske škole – još jednom je pokazao ogromno neznanje po pitanju ruske istorije.

“Opasni” Putin još jednom je u svom ratnohuškačkom nastupu izgovorio gluposti od kojih se diže kosa na glavi. On pokušava da falsifikuje lenjinsko-staljinsku nacionalnu politiku i principe samoopredeljenja, da Lenjina suprotstavi Staljinu (koristeći njegovu rastuću popularnost i da obnovi “državnički” imidž), i istovremeno služeći se dokazanim lažima iz Hruščevljevog “tajnog govora” (trockističku taktiku suprotsavljanja Lenjina Staljinu još je jasnije otkrio famozni Jakovljev, Gorbačovljev čovek za prljave poslove i inspirator prljavog liberalnog putinovskog legla: sa Lenjinom protiv Staljina, sa Plehanovim protiv Lenjina) – a sve u cilju pokvarenog rehabilitovanja imperijalističke politike, pre svega prema Ukrajini i ukrajinskom narodu. Putin se usudio da naglas izgovari krajnje šovinističke ideje: ukrajinski narod je “veštačka tvorevina” i ne treba da postoji.

“„Oprezna“ taktika klike Brežnjev-Kosigin nije bila u stanju da podigne hruščovski revizionizam iz močvare u koju je potonuo. Gvozdeni zakoni istorije neodoljivo krče svoj trag, produbljujući iz dana u dan krizu i teškoće revizionističkih odmetnika. Da bi ugušili pobunu radnih masa, sovjetskog naroda i svaku aktivnost revolucionarnih marksista-lenjinista, obuzdali diskreditirajuće akcije nestrpljivih opozicionih liberalnih revizionista kod kuće, držali pod kontrolom revizionističke klike drugih zemalja i ponovo uspostavili sovjetski diktat nad svojim revizionističkim partnerima, hruščovski revizionisti sada nastoje da spasu svoju dominaciju uspostavljanjem vojno-fašističke diktature. Ova politika je našla svoj najflagrantniji izraz u agresiji sovjetskih revizionista i njihovih satelita na čehoslovački narod. Ova agresija je u potpunosti strgla masku kremaljske klike…” – ENVER

Kapitalističke protivrečnosti se produbljuju u Rusiji i njena vladajuća imperijalistička klika traži spas u militarizmu. Njen interes u Ukrajini nije u tome da “odbrani Donbas” i da oslobodi narod od reakcionarnog režima, već da učvrsti svoju imperijalističku poziciju u svetskoj trci za kapitalistička tržišta, kao i svoje “sfere uticaja” kako u Ukrajini, tako u krajnjem i u samoj Rusiji, i tako pokuša da se spase narodnog gneva.

Volga i Dnjepar nemaju toliko vode koliko je živo sećanje na Lenjina-Staljina, na prvu zemlju socijalizma, spasioca čovečanstva od fašizma. Zato se oni i danas bore protiv kapitalističkog pakla u koji su narodi uvučeni, zato se spomenici i revolucionarno sećanje na njih ruše. “Vredi samo onaj spomenik koji je rušen tri puta” – rekao je pesnik.

Generalštab pete kolone nalazi se u samom Kremlju. Putinu se, ponesenim silinom svoje panduracije, svoje vojske i atomke i svojih represivnih aparata, ubeđenim u snagu finansijskog kapitala sa kojim je hiljadama niti povezan – učinilo da je pospanost istorije prilika da se poigrava sa njom. Ko dirne istorijskog lava i prkosi njegovim neuništivim zakonima biće nemilosrdno potučen. Socijalizam i komunizam su budućnost. Razni jeljcini i putini dolaze i odlaze, ali veliki Lenjin, Staljin, zemlja Ukrajina i matuška Rus ostaju.