CIPOML: Pojačajmo borbu protiv ratne politike!

JEDINSTVO RADNIKA I NARODA ZA SOCIJALNI NAPREDAK, DEMOKRATSKA PRAVA, POŠTOVANJE NARODNOG SUVERENITETA I MIR!

Ratni vetar ponovi duva u Evropi. Ratna propaganda je intenzivna. U Ukrajini i oko nje nastavlja da raste najveća koncentracija oružanih snaga od Drugog svetskog rata. Situacija akutne napetosti mogla bi eskalirati u izbijanje rata koji bi se proširio na druge zemlje.

Trenutni sukob je međuimperijalistički; ovo je njegov osnovni karakter i daje glavni pečat svim događajima koji se dešavaju svakodnevno.

U izvoru sadašnjeg sukoba, postoje interimperijalističke protivrečnosti između SAD i Rusije iza kojih stoji Kina; dolazi do zaoštravanja borbe za tržišta i ekonomske i političke sfere uticaja, za pljačku prirodnih resursa, kontrolu energetskih resursa, posebno gasa, i izvoz kapitala, za novu podelu sveta. Borba koja se intenzivirala usred ekonomske krize i pandemije koja je odredila više podela i nestabilnosti u međunarodnim odnosima.

Do postojećeg sukoba nije došlo iznenada. Odavno je pripremana za decenije ratne politike, širenja NATO-a i EU na istok, sankcija i provokacija, promena režima i lokalnih sukoba u Ukrajini, trke u naoružanju i raspoređivanja raketa, agresivnog nacionalizma i obuke fašističkih milicija i instrumentalizacije izbegličke krize.

Glavni zagovornici rata su Sjedinjene Države. Njihova strategija je da održe i ojačaju svoju hegemonističku poziciju u svetu. Shodno tome, njihova ratna politika je usmerena na:

– osvojiti regione i zemlje koje su ranije bile pod ruskim uticajem i uključiti ih u NATO;

– vojno opkoliti Rusiju, ekonomski je oslabiti kako bi je sprečili da učestvuje kao moćan akter u međuimperijalističkoj borbi;

– povećati legitimitet NATO-a i unutrašnje kohezije bloka, disciplinujući neizvesne saveznike poput nemačkog imperijalizma koji ima jake ekonomske odnose sa Rusijom i Kinom;

– naneti udarac trgovinskim i energetskim odnosima evropskih zemalja sa Rusijom (na primer, blokadom gasovoda Severni tok 2), kako bi oslabili države i monopole koji treba da modernizuju svoju industrijsku bazu;

– stvoriti priliku za prodaju gasa, nafte, oružja i borbenih aviona Ukrajini i zemljama EU.

Ne treba zaboraviti da je glavni rival američkog imperijalizma kineski socijal-imperijalizam. Oni ne mogu da obuzdaju Kinu i da se suprotstave njoj bez podrške svojih imperijalističkih „saveznika“. Dakle, oni nastoje da stvore atmosferu hladnog rata kako bi ojačali svoje liderstvo u Evropi.

Istorijski pad američkog imperijalizma, njen poraz u Avganistanu, usporavanje njene ekonomije, visoki dug i inflacija, gubitak značaja dolara, dramatične posledice pandemije, rasne tenzije i gubitak poverenja naroda u njenu vladu su faktori koji podstiču američki imperijalizam da se fokusira na rat kako bi skrenuo pažnju sa domaćih problema.

Vladajuća imperijalistička klika U RUsiji traži spas u militarizmu

Američki imperijalizam je u ofanzivi, ali Rusija nije „anđeo mira“, takođe je agresivna imperijalistička sila. Kapitalističke protivrečnosti se produbljuju u Rusiji i njena vladajuća imperijalistička klika traži spas u militarizmu. Njen interes u Ukrajini nije u tome da oslobodi narod tamošnjeg reakcionarnog režima, već da učvrsti svoju poziciju i sačuva svoju sferu uticaja u regionu.

Istovremeno Rusija jača svoje odnose sa Kinom kako bi se suprotstavila njihovim zapadnim rivalima. Oni zajedno deluju na ekonomskom, političkom, tehnološkom i vojnom polju. Sporazum koji su potpisali njihovi džinovski monopoli za snabdevanje naftom i gasom direktno je upozorenje zemljama EU koje u velikoj meri zavise od ruskih energetskih resursa.

SAD kažu da žele da „rade“ u skladu sa EU, ali je očigledno da postoje kontradiktornosti između država članica EU i SAD. Buržoazija različitih evropskih zemalja ne želi da bude žrtvovana u ratu SAD/NATO protiv Rusije. Takođe je jasno da nekoliko vazalnih vlada EU/NATO podržava Bajden-Blinken plan i šalje trupe, tenkove, ratne avione i brodove u područje oko Rusije.

EU je deo politike rata

U tom kontekstu, neke vlade, političke i društvene snage, predstavljaju Evropsku uniju kao entitet koji bi mogao delovati u korist „mira u Evropi“. U stvarnosti, EU je u vojnoj oblasti blisko povezana sa NATO-om, kao što se to uvek navodi u svakom ugovoru – posebno od samita u Lisabonu 2011. godine, na kome je odlučeno da se razvija evropska odbrambena politika, usko povezana sa NATO.

EU, kao imperijalistička konstrukcija, učestvuje u politici rata, a mnoge države članice EU su poslale vojne snage u NATO raspored oko Rusije.

Moramo takođe osuditi sve veću militarizaciju Severne Evrope, gde američki imperijalizam otvoreno jača svoje vojno prisustvo „protiv ruske opasnosti“. Američki imperijalizam pregrupiše svoje vojne baze u Evropi iz vremena “hladnog rata”, sada želeći da postavi vojne baze u Danskoj i Norveškoj.

Kao dodatak krizi u Istočnoj Evropi i intenziviranju međuimperijalističkih sukoba, ni Balkan nije u miru. Vladajuće, od imperijalista zavisne buržoaske klike stidljivo, ali uporno podižu šovinističke tenzije na Balkanu, naoružavaju se i gledaju na igru supersila tražeći svoju šansu da izbegnu gnev naroda kojima je dosta njihove korupcije.

Revolucionarni savez rada

Upozoravamo na opasnost od širenja iluzija o EU i osuđujemo sve pokušaje stvaranja „nacionalne unije“ sa buržoazijom. Nema poverenja u imperijalistički „pacifizam“ koji parališe mase i zapravo priprema rat. Samo radničke mase mogu zaustaviti imperijalistički rat, boreći se odlučno protiv vladajućih klasa.

Naši zadaci

Mi, kao marksističko-lenjinističke partije i evropske organizacije, osuđujemo imperijalističku prirodu rata i odbacujemo ratnohuškačku politiku svih uključenih imperijalističkih i kapitalističkih snaga.

Pozivamo radnike i narode da zaustave rat i opasnu trku u naoružanju, uz objašnjenje da im je glavni neprijatelj kod kuće, u njihovim zemljama: to je buržoazija!

Za radničke mase, mlade ljude, žene, rat znači sve veće rezove socijalne potrošnje, sve jači pritisak za povećanje eksploatacije i smanjenje plata, uništavanje radničkih prava, kao i izgradnju policijskih država i sve veći pritisak da regrutuje mlade ljude u vojnu službu.

Borba za potrebe radničke klase i narodnih masa usko je povezana sa borbom protiv rata i militarizma, za pravu demokratiju, za mir i međunarodnu solidarnost.

Pozivamo radničku klasu svih zemalja uključenih u sukob da intenziviraju jedinstvo delovanja protiv buržoazije svoje zemlje koja profitira prodajom oružja i suzbija radničke proteste. Posao, hleb, socijalne usluge, stanovanje, a ne rat!

Pozivamo na borbu protiv reakcionarne, šovinističke i fašističke ideologije i politike mržnje i podela između proletera i potlačenih naroda različitih zemalja, razvijajući proletersku solidarnost i internacionalizam.

Osuđujemo i osuđujemo imperijalističke vojne saveze, poput NATO-a i EU. Odbacimo politiku rata u bilo kom obliku i izgovoru – da podržimo „naš“ imperijalizam, ili da sledimo jednu imperijalističku silu protiv druge.

Ne kreditima i vojnim troškovima, novac treba koristiti za zdravstvo, školu i javni prevoz, za ​​stabilan i bezbedan rad, za povećanje plata i smanjenje visokih troškova života.

Odmah povlačenje trupa, oružja i vojnih „savetnika“ poslatih u druge zemlje. Dole ratnohuškački političari. Zaustavite međunarodne vojne manevre.

Napolje iz ratnohuškačkih i antidemokratskih saveza kao što su NATO i EU. Ne širenju NATO-a, već raspadu ove ratne i terorističke organizacije; zatvaranje američkih baza u Evropi!

Razvijajmo protest i borbu na radnom mestu, u masovnim udruženjima, na ulicama, svuda. Mobilišimo radničku klasu i široke mase na narodne frontove protiv ratnih huškača, osuđujući kapitalističko-imperijalistički sistem koji radnicima i narodima donosi samo eksploataciju, siromaštvo, bolesti, ugnjetavanje i rat.

Revolucionarni izlaz iz opšte krize kapitalizma je sve potrebniji!


20. februara 2022.

Deklaracija evropskog sastanka Međunarodne konferencije marksističko-lenjinističkih partija i organizacija (CIPOML)

Komunistička partija Albanije
Radnička komunistička partija – Danska
Radnička komunistička partija Francuske
Organizacija za izgradnju Komunističke radničke partije Nemačke
Komunistička platforma – za Komunističku partiju proletarijata Italije
Marksističko-lenjinistička organizacija Revolusjon – Norveška
Revolucionarni savez rada Srbije
Komunistička partija Španije (marksističko-lenjinistička)
Radnička partija (EMEP) – Turska