Dijalektika i eklekticizam: Lenjin o čaši i sindikatima

Da bi zaista upoznali predmet, treba da obuhvtimo i proučimo sve njegove strane, sve međusobne odnose i ‘’veze”. Mi to nikad nećemo dostići potpuno, ali zahtev za svestranošću sačuvaće nas od pogrešaka i od mrtvila.

Temeljna teoretska pogreška Buharina sastoji se u zameni marksističke dijalektike eklekticizmom (koji je naročito rasprostranjen među autorima raznih “pomodnih” i reakcionarnih filozofskih sistema). Na diskusiji od 30. decembra Buharin rezonuje ovako:

“Drug Zinovjev je govorio, da su sindikati škola komunizma, a Trocki je govorio, da su oni administrativno-tehnički aparat za upravljanje proizvodnjom. Ja ne vidim nikakvih logičkih razloga koji bi dokazivali, da nije tačno prvo ili drugo: tačne su obadve te teze, tačna je i sinteza obadvaju tih teza.”

Tu istu misao nalazimo i u 6 teza Buharina i njegove “grupe” ili “frakcije”:

Sa jedne strane oni (sindikati) su “škola komunizma”… sa druge strane oni su – i to u sve većoj meri, sastavni deo privrednog aparata i aparata državne vlasti uopšte…” (“Pravda”, 16. Januara.)

Drug Buharin govori o “logičkim” razlozima. Čitavo njegovo rezonovanje dokazuje, da on ovde stoji – možda i nesvesno – na gledištu formlane i skolastičke logike, a ne na gledištu dijalektičke ili marksističke logike. Da bih to objasnio, ja ću da započnem sa najjednostavnijim primerom, koji je uzeo sam drug Biharin. Na diskusiji 30. decembra, Buharin je govorio:

“Drugovi, diskusija, koja se ovde vodi, čini možda na mnoge od vas otprilike ovakav utisak: dolaze dva čoveka i pitaju jedan drugog, šta je čaša, koja stoji na stolu.  Jedan veli: ”To je stakleni cilindar, i neka bude proklet svaki onaj, koji kaže da to nije tako.” Drugi opet veli: ”Čaša, to je instrument za piće, i neka bude proklet svaki onaj, koji kaže, da to nije tako.”

Tim je primerom Buharih hteo, kao što vidi čitalac, da meni popularno objasni, kako je jednostranost štetna. Ja primam to objašnjenje sa zahvalnošću i, da bi činom potvrdio svoju zahvalnost, ja ću odgovoriti time, što ću popularno objasniti, šta je to eklekticizam za razliku od dijalektike.

Čaša je, bez sumnje, i stakleni cilindar i instrument za piće. Ali čaša nema samo ta dva svojstva ili kvalitete ili strane, već i bezbroj drugih svojstava, kvaliteta, strana, uzajamnih odnosa i ”veza” sa svim ostalim svetom. Čaša je težak predmet, koji može služiti kao instrument za bacanje. Čaša može da posluži i kao pritiskač za papir, kao mesto za čuvanje uhvaćenog leptira, čaša može da ima vrednost i kao predmet sa umetničkom rezbarijom ili crtežom bez obzira na to, da li je ona podesna da se iz nje pije, da li je napravljena od stakla, ima li cilindričnu ili ne potpuno cilindičnu formu i tako dalje i tome slično.

Dalje. Ako mi sada treba čaša kao instrument za piće, onda mi nije ni malo važno da znam, da li je njena forma potuno cilindrična, i da li je ona doista napravljena od stakla, ali je zato važno, da nema raspuknutog dna, da se prilikom služenja njome ne mogu povrediti usne, itd. A ako mi treba čaša ne za piće, već za takvu upotrebu za koju može da služi svaki drugi stakleni cilindar, onda je za mene dobra i čaša sa raspuknutim dnom, ili čak potpuno bez dna itd.

Formalna logika, na koju se ograničavaju u školama (i treba da se ograničavaju, sa ispravkama u nižim razredima) uzima formalne definicije, rukovodeći se onim, što je najobičnije ili što najčešće pada u oči, i ograničava se time. Ako se kod toga uzimaju dve ili više različitih definicija i spajaju sasvim slučajno (i stakleni cilindar i instrument za piće), onda mi dobijamo eklektičku definiciju, koja ukazuje na različite strane predmeta, i ništa više.

Dijalektička logika zahteva, da idemo dalje. Da bi zaista upoznali predmet, treba da obuhvtimo i proučimo sve njegove strane, sve međusobne odnose i ‘’veze”. Mi to nikad nećemo dostići potpuno, ali zahtev za svestranošću sačuvaće nas od pogrešaka i od mrtvila. To je prvo. A drugo, dijalektička logika zahteva da se predmet uzima u njegovom razvitku, ‘’samokretanju”, (kako se ponekad izražava Hegel), i menjanju. U pogledu čaše to nije u prvi mah jasno, ali ni čaša ne ostaje bez promene, a osobito se menja svrha čaše, njena upotrebna, njena veza sa okolnim svetom. Treće, sva ljudska praksa treba da uđe u potpunu ”definiciju” predmeta i kao kriterijum istine, i da praktički odredi vezu predmeta s onim, što je potrebno čoveku. Četvrto, dijalektička logika uči, da ”apstraktne istine nema, istina je uvek konkretna”,  kako je voleo govoriti, idući za Hegelom, pokojni Plehanov. (Mislim da neće biti zgorega, ako uzgred napomenem mladim članovima partije da je nemoguće svesnim, pravim komunistom, a da se ne prouči, baš prouči sve ono, što je Plehanov napisao o filozofiji, jer je to najbolje u čitavoj međunarodnoj literaturi marksizma)).

Ja, razume se, nisam iscrpeo pojam dijalektičke logike. Ali je za sada dovoljno i to. Možemo preći od čaše ka sindikatima i ka platformi Trockog.

„S jedne strane škola, s druge aparat“ – govori i piše Buharin u svojim tezama. Pogreška je Trockoga u tome, što on „nedovoljno zaštićuje momenat škole…“, a pogreška Zinovjeva je – nedostatak u pogledu „momenta“ aparata.

Zašto je ovo rezonovanje Buharina mrtvi i prazni eklekticizam? Zato, jer kod Buharina nema ni traga pokušaja da samostalno, sa svog gledišta proanalizira kako svu istoriju ovog spora (marksizam, tj. dijalektička logika, to bezuslovno zahteva), tako i čitavo prilaženje pitanju, čitavo postavljanje – ili ako hoćete čitav pravac postavljanja – pitanja u sadašnje vreme, u sadašnjim konkretnim okolnostima. Kod Buharina nema ni traga od pokušaja da to uradi! On prilazi k pitanju bez i najmanjeg konkretnog proučavanja, s golim apstrakcijama i uzima komadić od Zinovjeva, komadić od Trockog. A to i jeste eklekticizam.

Da to još zornije objasnim, uzeću jedan primer. Ja skoro ništa ne znam o ustanicima i revolucionarima Južne Kine (osim 2-3 članka Sun Jat-Sena i nekoliko knjiga i novinskih članaka, što sam ih čitao pre mnogo godina). Kad tamo postoje ustanci, postoje, po svoj prilici, i sporovi među Kinezom br. 1, koji kaže, da je ustanak produkt najoštrije klasne borbe, koja je obuhvatila svu naciju, i Kinezom br. 2, koji kaže, da je ustanak – veština. I ja mogu da napišem teze slične tezama Buharina, makar i ne znao ništa više: „S jedne strane… s druge strane“. Jedan nije dovoljno uzeo u obzir „momenat“ veštine, a drugi „momenat zaoštrenja“ itd. To bi bio mrtvi i prazni eklekticizam, jer nema k o n k r e t n o g proučavanja d o t i č n o g spora, dotičnog pitanja, dotičnog prilaženja k njemu itd.

Sindikati su s jedne strane škola; s druge – aparat; s treće – organizacija radnog naroda; s četvrte – organizacija skoro samo industrijskih radnika; s pete – organizacija po granama proizvodnje. **), itd. itd. Kod Buharina nema ni traga bilo kakvoj motivaciji i samostalnoj analizi, koja bi dokazivala, zašto valja uzeti prve dve „strane“ pitanja, ili predmeta, a ne treću, četvrtu, petu itd. Zato teze Buharinove grupe i jesu puka eklektička trica. Buharin iz temelja nepravilno, eklektički, postavlja čitavo pitanje o odnosu između „škole“ i „aparata“.

Da bi se to pitanje postavilo pravilno, treba preći od praznih apstrakcija ka konkretnome tj. dotičnom sporu. I ma kako vi uzeli ovaj spor: onako kako je on izbio na V. Sveruskoj sindikalnoj konferenciji, ili onako kako ga je postavio i  d a o  m u  p r a v a c  sam Trocki, svojom brošurom-platformom od 25. decembra – vi ćete videti, da je č i t a v o prilaženje Trockog, čitav njegov pravac nepravilan. On nije shvatio, da treba i da se može prilaziti sindikatima kao školi i onda, kada postavljaš temu o „sovjetskom tred-unionizmu“ i onda, kad govoriš o propagandi proizvodnje uopšte i onda, kad postavljaš pitanje o „srašćivanju“ i o učestvovanju sindikata u upravi proizvodnje o n a k o, kao što ga je postavio Trocki. I u tom poslednjm pitanju, kao što je ono postavljeno u čitavoj brošuri-platformi Trockoga, nepravilnost se sastoji u nerazumevanju te činjenice, da su sindikati  š k o l a  a d m i n i s t r a t i v n o – t e h n i č k og  u p r a v lj a nj a  p r o i z v o d nj o m. Ne „s jedne strane škola, a s druge, – nešto drugo“, već sa s v i h  s t r a n a,  – u ovom našem sporu, pri onakvom Trockijevom postavljanju pitanja – s i n d i k a t i  s u  š k o l a, škola ujedinjavanja, škola solidarnosti, škola zaštite svojih interesa, škola vladanja, škola upravljanja. Umesto da shvati i ispravi ovu korenitu pogrešku druga Trockog, drug Biharin je dao smešan ispravak: „S jedne strane, s druge strane.“

*

*) Bilo bi, uostalom poželjno, prvo, da se u izdanju Plehanovljevih dela koja sada izlaze iz štampe, svi članci o filozofiji izdvoje u posebni svezak ili posebne sveske s opširnim registrom itd. Jer to treba da uđe u seriju obaveznih udžbenika komunizma. Drugo, radnička država treba, po mome mišljenju, da zahteva od profesora filozofije, da poznaju marksističku filozofiju u prikazu Plehanova i da umeju učenicima predati to znanje. Ali sve to je već odstupanje od “propagande” k “administriranju”.

**) Kod Trockog je uostalom i tu pogreška. On misli, da industrijski sindikat znači sindikat, koji treba da uzme u svoje ruke proizvodnju. To je nepravilno. Industrijski sindikat znači takav savez, koji organizuje radnike po granama proizvodnje, a to je neizbežno pri današnjem stanju tehnike i kulture (u Rusiji i na celom svetu)


V. I. Lenjin,

Izvod iz diskusije “Još jednom o sindikatima, o sadašnjem položaju, i pogreškama Trockog i Buharina”, 25. januara 1921.
(Izabrana dela u 12 knjiga, knjiga IX, Izdavačka zadruga literature na inostranim jezicima, Moskva 1939.)

Marksizam – to nije samo teorija socijalizma, to je – celoviti pogled na svet, filozofski sistem, iz kojeg po sebi sledi Marksov proleterski socijalizam. Ovaj filozofski sistem naziva se dijalektički materijalizam.

Staljin

Leave a Reply

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s