12 uslova za boljševizaciju partije

Iz intervjua Hercoga (člana KP Nemačke) sa Staljinom, 1925.

    Pitanje: Rekli ste da je KP Nemačke mora iza sebe imati većinu radnika. Do sada se ovom cilju poklanjalo premalo pažnje. Šta se, po vašem mišljenju, mora učiniti da bi se KPN pretvorila u tako energičnu partiju, sa progresivno rastućom regrutnom moći?

    Odgovor: Neki drugovi misle da jačanje Partije i njena boljševizacija znači proterivanje svih neistomišljenika iz nje. To je, naravno, pogrešno.

Socijaldemokratija može biti razotkrivena i svedena na beznačajnu manjinu u radničkoj klasi samo tokom svakodnevne borbe za konkretne potrebe radničke klase. Socijaldemokratija se mora staviti na stub srama ne na osnovu planetarnih pitanja, već na osnovu svakodnevne borbe radničke klase za poboljšanje svojih materijalnih i političkih uslova; u tome, pitanja koja se tiču zarada, vremena rada, uslova stanovanja, osiguranja, oporezivanja, nezaposlenosti, visokih životnih troškova i tako dalje, moraju da igraju najvažniju, ako ne i presudnu ulogu. Udarati socijaldemokratiju iz dana u dan na osnovu ovih pitanja, razotkrivajući njenu izdaju – takav je zadatak.

    Ali taj zadatak ne bi bio u potpunosti izvršen da ta svakodnevna praktična pitanja nisu povezana sa osnovnim pitanjima međunarodne i unutrašnje situacije i ako se, u čitavom svom radu, Partija nije pozabavila svim tim svakodnevnim pitanjima sa stanovišta revolucije i osvajanja vlasti od strane proletarijata.

    Ali takvu politiku može voditi samo partjia na čijem su čelu vodeći kadrovi dovoljno iskusni da mogu iskoristiti svaku grešku socijaldemokratije da bi ojačali partiju i poseduju dovoljnu teorijsku obuku da ne izgube iz vida izglede revolucionarnog razvoja zbog delimičnih uspeha.

    Upravo to, uglavnom, objašnjava zašto je pitanje rukovodećih kadrova komunističkih partija uopšte, uključujući i pitanja Komunističke partije Nemačke, jedno od vitalnih pitanja boljševizacije.

    Da bi se postigla boljševizacija, neophodno je uspostaviti bar određene osnovne uslove, bez kojih nijedna boljševizacija komunističkih partija neće biti moguća.

    1) Partija mora sebe smatrati ne dodatkom parlamentarne izborne mašinerije, kao što to u stvari čini Socijaldemokratska partija, i ne kao neutemeljeni dodatak sindikatima, kao što neki anarho-sindikalistički elementi ponekad tvrde da bi trebalo da bude, već kao najviši oblik klasnog udruživanja proletarijata čija je funkcija da predvodi sve ostale oblike proleterskih organizacija, od sindikata do partijske grupe u parlamentu.

    2) Partija, a posebno njeni vodeći elementi, moraju temeljno savladati revolucionarnu teoriju marksizma, koja je nerazdvojno povezana sa revolucionarnom praksom.

    3) Partija mora izraditi slogane i direktive ne na osnovu arsenala formula i istorijskih analogija, već kao rezultat pažljive analize konkretnih unutrašnjih i međunarodnih uslova revolucionarnog pokreta, i ona mora, bez greške, uzeti u obzir iskustvo revolucija u svim zemljama.

    4) Partija mora da testira ispravnost ovih parola i direktiva u kotlu revolucionarne borbe masa.

    5) Čitav rad Partije, posebno ako u njoj još nisu iskorenjene socijaldemokratske tradicije, mora se reorganizovati po novim, revolucionarnim linijama, tako da bi svaki korak i svaka akcija Partije, prirodno, trebalo da služe za revolucionarizaciju masa, za obučavanje i obrazovanje širokih masa radničke klase u revolucionarnom duhu.

    6) U svom radu Partija mora biti u stanju da kombinuje najstrože pridržavanje principa (ne sme se mešati sa sektaštvom!) sa maksimumom veza i kontakata sa masama (ne sme se mešati sa podrepaštvom!); bez ovoga, Partija neće biti u stanju ne samo da podučava mase, već i da uči od njih, neće biti u stanju ne samo da vodi mase i podiže ih na svoj nivo, već i da sluša njihov glas i predviđa njihove hitne potrebe.

    7) U svom radu Partija mora biti u stanju da kombinuje beskompromisni revolucionarni duh (ne sme se mešati sa revolucionarnim avanturizmom!) sa maksimalnom fleksibilnošću i manevarskom sposobnošću (ne sme se mešati sa oportunizmom!); bez ovoga, Partija neće biti u stanju da ovlada svim oblicima borbe i organizacije, neće moći da poveže dnevne interese proletarijata sa osnovnim interesima proleterske revolucije i da u svom radu kombinuje legalnu sa ilegalnom borbom.

    8) Partija ne sme da prikriva svoje greške, ne sme da se plaši kritike; mora usavršavati i obrazovati svoje kadrove učeći se na sopstvenim greškama.

    9) Partija mora biti u stanju da regrutuje za svoju glavnu vodeću grupu najbolje elemente naprednih boraca koji su dovoljno posvećeni tome da budu istinski glasnogovornici težnji revolucionarnog proletarijata i koji su dovoljno iskusni da postanu stvarne vođe proleterske revolucije, sposobni da primene taktiku i strategiju lenjinizma.

    10) Partija mora sistematski poboljšavati socijalni sastav svojih organizacija i osloboditi se korumpirajućih oportunističkih elemenata u cilju postizanja najveće solidarnosti.

    11) Partija mora postići gvozdenu proletersku disciplinu zasnovanu na ideološkoj solidarnosti, jasnoći u pogledu ciljeva pokreta, jedinstvu praktičnog delovanja i razumevanju zadataka Partije od strane mase članstva u Partiji.

    12) Partija mora sistematski da verifikuje izvršenje svojih odluka i direktiva; bez toga, ove odluke i direktive su u opasnosti da postanu prazna obećanja, koja jedino mogu da prokockaju partijsko poverenje širokih proleterskih masa

U nedostatku ovih i sličnih uslova, boljševizacija je samo prazna fraza.

Staljin,
Pravda, 03. febraura 1925.