O dvema formama diktature proletarijata

Narodima sveta i svim progresivnim ljudima postaje bolno očevidno da revizionistički, trockistički, fašistički i imperijalistički spletkaroši, svekoliki buržoaski svet, koriste strategiju gebelsovske “velike laži” protiv velikog Staljina; sa jednom odlučujućom taktičkom usmerenošću: optužimo ga za najteže, sopstvene zločine. Staljin je iz nemoći, ljubomore i osvete posut upravo onim blatom iz koga je izvlačio radničku klasu i narode sveta. Ta velika spletka možda se najbolje ocrtava u ličnosti bestidnog Hruščeva (iako ništa manje upečtaljivo od ostalih antistaljinstičkih mračnjaka!) – koji je optužio Staljina za upravo sve ono što je Staljin njemu stvaljao na teret i protiv čega se uporno i dosledno borio i često u toj borbi ostajao sam, bez pomoći svojih vernih drugova koji nisu uvek uspevali da sa takvom pronicljivošću prepoznaju ni aktuelne ni one probleme koje se valjaju iza brda. O tome, između ostalih, vrlo upečatljivo svedoči i Dnevnik Dimitrova – autentični uništitelj revizionističkih falsifikata.

U takvim istorijskim uslovima mnogo je Staljinovih zapisa i ideja, pored toga što su predstavljeni potpuno izopačeno, takođe sasvim izignorisani ili nisu dobili šansu da u novom toku vremen izbiju na površinu. Razlog leži i u tome što su revizionisti obustavili izdavanje poslednje tri toma Staljinovih sabranih dela. Narodi sveta nisu upoznati sa najzrelijim Staljinovim stvaralačkim dobom. Na primer, genijalno delo Ekonomski problemi socijalizma u SSSR, putokaz budućnosti čovečanstva, napisan neposredno pred Staljinovu smrt, poznat je u punoj meri samo najdoslednijim marksističko-lenjinističlim krugovima i nema zasluženu istorijsku pažnju.

Tako je i teorijska obrada narodne demokratije ostala nerazjašnjena, iako joj je Staljin posvetio punu pažnju. Radovi Soboljeva (1, 2) ostali su kao zalog tih teorijskih istraživanja. U tom smislu predstavljamo jedan značajan pasaž iz Dnevnika Dimitrova…

Staljin o dva oblika diktature proletarijata

“Staljin je dao važne primedbe u vezi sa mojim pismom o narodnoj demokratiji i diktaturi proletarijata, kao i o nekim drugim temeljnim pitanjima. (Traičo je napravio kratke [ručne] beleške cele rasprave):

Dve mogućnosti ili dva oblika diktature proletarijata ocrtana su u istoriji marksističke misli. Smatramo aksiomom da je prelaz iz kapitalizma u socijalizam nemoguć bez diktature proletarijata. Dva oblika diktature proletarijata su poznati.

Prvi je demokratska republika, koju su Marks i Engels videli poput one u Pariskoj komuni, tvrdeći da su demokratska republika i većina proletarijata najbolji oblik diktature proletarijata. Mislili su na demokratsku republiku u kojoj je proletarijat imao dominantnu ulogu, umesto republika u Americi ili Švajcarskoj.

Lenjin je formulisao sovjetski oblik diktature proletarijata koji bolje odgovara našim uslovima. Ovde u Rusiji, gde je proletarijat preuzeo vlast pomoću ustanka (kad ustanak započne, sve se sruši), sovjetski se oblik pokazao najprikladnijim.

U vašoj zemlji, gde je radnička klasa prigrabila vlast ne ustankom već sa pomoću izvana – uz pomoć sovjetske armije, drugim rečima – uzimanje vlasti bilo je lakše; možete i bez sovjetske forme, natrag na model Marxa i Engelsa – tj. narodni demokratski parlamentarni oblik. Mišljenja smo da možete i bez sovjetskog režima. U vašem slučaju možete izvršiti prelaz iz kapitalizma u socijalizam pomoću narodne demokratije. Narodna demokratija će ispuniti ulogu diktature proletarijata.


Kulacima i buržoaziji oduzeli smo pravo glasa. U našoj zemlji, samo su radni ljudi imali ovo pravo. Morali smo preseliti dva miliona kulaka na sever, a kad smo kulake ukinuli kao klasu, mi smo garantovali biračko pravo svim ljudima. Kapitalisti i zemljoposednici borili su se protiv nas četiri godine za vreme intervencije, dok su u vašoj zemlji samo pobegli i predali se bez borbe.

U našem slučaju nije bilo druge zemlje koja bi nam mogla pomoći na način na koji mi pomažemo vama sada. Zbog toga je nama trebao drugačiji oblik za utvrđivanje vlasti radničke klase i radnih ljudi. Vi možete i bez sovjetskog režima. Ali režim koji imate sada igra ulogu diktature proletarijata.

Gde postoje antagonističke klase i radnička klasa ima vlast, diktatura je neizostavna. Ali imate pravne argumente da pobedite svoje neprijatelje. Još uvek postoje neki znakovi građanskog rata u vašoj zemlji. Samo nakon što potpuno uništite eksploatatorske klase, moći ćete polagati pravo da više nemate diktaturu proletarijata.

Demokratska republika u kojoj radnička klasa ima da odigra noseću ulogu – to su Marks i Engels smatrali najprikladnijom formom diktature proletarijata. Umesto toga, mi smo imali pre sovjetski sistem nego parlamentarni, a u Sovjetima je bilo deputata radnika, seljaka i vojnika, dok su svi elementi neradničke klase bili isključen. Prednost sovjetske forme je u tome što probleme rešava brzo – prolivanjem krvi; ali možete i bez toga jer su se kapitalisti u vašoj zemlji odmah predali. Drugim rečima, imali ste sreće, i mi smo odgovorni za vašu sreću, kao što smo spremni da to priznamo.

Sve dok postoje antagonističke klase, postojaće diktatura proletarijata. Ali u vašoj će zemlji to biti diktatura drugog tipa. Kod vas se može bez sovjetskog režima. Međutim, režim narodne republike može ispuniti glavni zadatak diktature proletarijata, kako u smislu ukidanje klasa tako i u smislu izgradnje socijalizma. Narodna demokratija i sovjetski režim dva su oblika diktature proletarijata.

Dnevnik Dimitrova
(zapis 06. decembra 1948.)

Pročitajte još: STALJIN O NARODNOJ DEMOKRATIJI