Staljin o “kineskom socijalizmu”

Govorite o siniziranom socijalizmu. Ne postoji ništa slično u prirodi. Ne postoji ruski, engleski, francuski, nemački, italijanski socijalizam, kao što ne postoji ni kineski socijalizam. Postoji samo jedan marksističko-lenjinistički socijalizam. Druga je stvar što je u izgradnji socijalizma potrebno uzeti u obzir specifičnosti određene zemlje. Socijalizam je nauka, koja nužno ima, kao i sva nauka, određene opšte zakone, i dovoljno je samo zanemariti ih da bi izgradnja socijalizma bila predodređena na neuspeh.

Koji su to opšti zakoni izgradnje socijalizma.

  • Iznad svega, to je diktatura proletarijata, radničko-seljačka država, poseban oblik saveza ovih klasa pod obaveznim vođstvom najrevolucionarnije klase u istoriji, klase radnika. Samo je ova klasa sposobna za izgradnju socijalizma i suzbijanje otpora eksploatatora i malograđanštine.
  • Socijalizovana imovina glavnih instrumenata i sredstava za proizvodnju. Eksproprijacija svih velikih fabrika i upravljanje od strane države.
  • Nacionalizacija svih kapitalističkih banaka, spajanje svih njih u jedinstvenu državnu banku i strogo regulisanje njenog funkcionisanja od strane države.
  • Naučno i plansko vođenje nacionalne ekonomije iz jednog centra. Obavezna upotreba sledećeg principa u izgradnji socijalizma: od svakog prema svojim mogućnostima, svakome prema njegovom radu, raspodela materijalnog dobra u zavisnosti od kvaliteta i kvantiteta rada svake osobe.
  • Obavezna dominacija marksističko-lenjinističke ideologije.
  • Stvaranje oružanih snaga koje će omogućiti odbranu dostignuća revolucije i uvek se setiti da svaka revolucija vredi koliko je sposobna da se odbrani. Nemilosrdno oružano suzbijanje kontrarevolucionara i stranih agenata.

To su, ukratko, glavni zakoni socijalizma kao nauke, koji zahtevaju da se prema njima odnosimo kao takvima. Ako ovo razumete, sve sa izgradnjom socijalizma u Kini će biti u redu. Ako ne želite da razumete, nanećete veliku štetu međunarodnom komunističkom pokretu. Koliko mi je poznato u KPK postoji tanki sloj proletarijata i nacionalistički osećaji su vrlo snažni i ako ne budete vodili istinsku marksističko-lenjinističku klasnu politiku i ako ne vodite borbu protiv buržoaskog nacionalizma, nacionalisti će vas zadaviti. Tada, ne samo da će socijalistička izgradnja biti prekinuta, već i Kina može postati opasna igračka u rukama američkih imperijalista. U izgradnji socijalizma u Kini, toplo vam preporučujem da u potpunosti iskoristite Lenjinovo sjajno delo „Neposredni zadaci sovjetske vlasti“. Ovo bi osiguralo uspeh.

Iz razgovora Staljina sa delegacijom CK Komunističke partije Kine (KPK), 28. juna i 11. juna 1949. godine
(Staljin, Sabrana dela, tom 18.)
prevod i digitalizacija: Revolutionary Democracy Journal,
Edukativna komuna

Staljin o narodnoj demokratiji (u Evropi i u Aziji)

Ljudi nepismeni u ekonomskom smislu ne prave razliku između Narodne Republike Kine i Narodnih demokratija zemalja Centralne i Jugoistočne Evrope, recimo Narodne Demokratske Republike Poljske. To su različite stvari.

Šta je narodna demokratija? Sadrži najmanje takve karakteristike kao što su: 1) Politička vlast koja je u rukama proletarijata; 2) nacionalizacija industrije; 3) vodeća uloga komunističkih partija i partija radnog naroda; 4) izgradnja socijalizma ne samo u gradovima već i na selu.

U Kini ne možemo govoriti ni o izgradnji socijalizma ni u gradovima ni na selu. Neka preduzeća su nacionalizovana, ali ovo je kap u moru. Glavnu masu industrijskih dobara za stanovništvo proizvode zanatlije. U Kini ima oko 30 miliona zanatlija. Postoje važne razlike između zemalja Narodne demokratije i Narodne Republike Kine: 1) U Kini postoji demokratska diktatura proletarijata i seljaštva, nešto slično onome o čemu su boljševici govorili 1904-05. 2) U Kini je došlo do ugnjetavanja od strane inostrane buržoazije, stoga je nacionalna buržoazija Kine delimično revolucionarna; s obzirom na ovo, koalicija sa nacionalnom buržoazijom je dozvoljena, u Kini komunisti i buržoazija čine blok. Ovo nije neprirodno. Marks je 1848. takođe imao koaliciju sa buržoazijom, kada je uređivao „Nove rajnske novine“, ali to nije bilo zadugo. 3) U Kini se i dalje suočavaju sa zadatkom likvidacije feudalnih odnosa, i u tom smislu kineska revolucija podseća na francusku buržoasku revoluciju 1789. 4) Posebnost kineske revolucije je u tome što Komunistička partija stoji na čelu države. Stoga se može re i da u Kini postoji narodna demokratska republika, ali tek u njenoj prvoj fazi razvoja.

Do zabune oko ovog pitanja dolazi zato što naši kadrovi nemaju nikakvo duboko ekonomsko obrazovanje.

22. februara 1950.
iz “Pet razgovora sa sovjetskim ekonomistima”, 1941-1952, J.V. Staljin)
(Revolutionary Democracy Journal, tom IV, br. 2, septembar 1998)