„Možemo“ li bez saveza sa revolucionarima?

Ne možemo. Ali to je pre svega revolucionarni, a ne možemoski zadatak…

Sirizovanje i podemosovanje, pa i bolivarizam, vrlo su popularni među obrazovanijim sitnim građanstvom već čitavu deceniju, tačnije od svetske ekonomske krize 2008. godine. Ipak, ne svedočimo njihovim vanrednijim uspesima, okretanjem struje, revolucionarnom talasu, ili bilo kakvom osetnijem uspehu. Naprotiv, Siriza se propisno obrukala.

Kod nas ovaj trend, po pravilu, dolazi sa zakašnjenjem (Možemo!, Ne davimo Beograd). Političku jalovost ovih novih struja pre svih podstiču jake sektaške tendencije u zvaničnim levičarskim organizacijama, poput hrvatske Radničke fronte (RF) i srpske Partije radikalne levice (PRL) – koje ne razumeju do kraja svoju ulogu u celoj panorami, tj. perspektivu narodnog fronta i borbe protiv kapitalističke krize. Markovina (Nova levica) je očigledno patetičan kada govori o “istorijskim promenama” povodom uspeha Tomaševića i “Možemo!” u Zagrebu (kao i u Puli i Pazinu). Prava borba tek predstoji…

Odakle dolaze ovi trendovi i šta je njihov osnovni sadržaj? Zaoštravanje kapitalističke i ekonomska kriza, a posebno iz 2008. godine, kao i današnja, izazvana pandemijom – jačaju monopole, dok osiromašuju ne samo radničku već i srednje slojeve, i uopšteno dovode do socijalne i političke nestabilnosti. Sitnije i srednjegrađanske obezglavnjene frakcije, koje u savremenom društvu mogu biti rezerva ili monopolista ili radničke klase – radikalizuju se kako prema desnici tako prema levici. Sa jedne strane, svedočimo rastu desnog a sa druge levog populizma.

Ovaj nadolazeći levi populizam esencijalno je socijaldemokratski i ne dovodi u pitanje vlast monopola ni u teoriji ni u praksi, već po pravilu odsluži svoju smenu pacifikovanjem narodnog pokreta i stabilizovanjem imperijalističkog sistema i političke i socijalne situacije, ili ih svojim neuspesima dodatno radikalizuje ka desnici. Isto tako, desni populizam kao i fašistički pokreti koji uvlače malograđanštinu organizovani su, po pravilu, od strane finansijskog kapitala zarad borbe protiv rastućeg narodnog pokreta (a ko drugi može da ih organizuje?). Nije, dakle, slučajno upozoravala Kominterna: „socijaldemokratija je brat blizanac fašizma“

Ipak, rast pokreta građanstva i drugih neproleterskih slojeva izraz je rastuće kapitalističke krize i oko njega se nužno otimaju desničarske, snage monopolskog kapitalizma, i levičarske, snage radnog naroda.

Tokom perioda zaoštrene krize, veliki delovi srednjih slojeva nužno traže izlaz koji ih navodi na savez sa radnim narodom; među njima se javljaju i oni iskreniji demokratski elementi, koji su zainteresovani za borbu protiv fašizacije i militarizacije društva. Proleterska avangarda ima zadatak da ujedini radničku klasu i oko nje privuče ove snage u demokratski narodni front. Sa druge strane, i građanska demokratija mora silom prilika da uvidi perspektivu saveza sa proleterskom demokratijom – protiv reakcionarne marionetske vlasti monopola i istrulelog imperijalističkog kapitalističkog sistema.

Mogu li ovi novi mladi, nekorumpirani, po pravilu obrazovani ljudi koji su vesnici promena u Zagrebu i Beogradu – da promene sistem sa starim korupcionašima!? Ili tako mogu da postanu samo novi korupcionaši? Samo iskreni savez možemosa, aktivista i revolucionara, svest da se pitanje rešava na ulici zajedno sa masama, a ne u kancelarijama i borbama klika, je alternativa ovakom razočaravajućem scenariju. To ipak može da se ostvari lakše nego što se čini, i otvori do sada nesagledive perspektive…

Suština ove parole leži u borbi protiv kapitalističke krize i njoj podložne fašističke i ratne opasnosti. Ne smeju ni da plaše desničarske provokacije, koje su, posebno u vidu Škore, pokazale potpunu nedoraslost novoj situaciji. Inicijativa je očigledno na levoj strani, i ona se mora odlučno produbiti. De l’audace!

Potreban nam je demokratski narodni antimonopolistički i antifašistički front, radnog naroda i svih demokratskih slojeva u vidu narodnodemokratskih foruma, kako bismo mogli da preokrenemo tok krize i oborimo reakcionarnu mariontetsku vlast i korumpirani antinarodni sistem i spasimo se od kapitalističke katastrofe.

Dole kriza i fašizam!
Nezavisnost, demokratija, socijalizam!

Revolucionarni savez rada,
M-L. K. B.
jun 2021.

https://savezrada.org/2021/04/10/na-energetskom-frontu-zelena-agenda-i-borba-za-socijalizam/