Sramota izdajnicima radničke klase, živeo Prvi maj!

Vođstva sindikalnog i „levičarskog“ pokreta u Srbiji javno su obznanili svoju izdaju. U mnogim zemljama u svetu desničarske vlade pod izgovorom pandemijskih mera zabranjuju obeležavanje Prvog maja, i mada su u našoj zemlji ove godine postojali osnovni uslovi legalnosti za borbeno obeležavanje Međunarodnog praznika rada (ko bi se, nakon prošlogodišnjih julskih protesta omladine, usudio da pokuša da spreči narodno okupljanje!?) – sindikalne centrale i istaknutije „levičarske“ organizacije dobrovoljno su ga se odrekle. Sutra u Srbiji neće biti Prvog maja, radnici neće na ulicama razviti svoju crvenu zastavu. Obešena je bela zastava, položeno je oružje pred novim izazovima i udarima kapitalističke krize.

Značenje Prvog maja za radničku klasu je u tome što je to dan za testiranje snaga protiv kapitalističkog fronta. Iz tog razloga se radnička klasa mora pridružiti Prvom maju u najorganizovanijem obliku.

Gde god je to moguće, moraju se formirati „Prvomajski komiteti“ izabrani kroz najšire moguće učešće u fabrikama, radnim mestima i svim arenama kako bi se sprečilo slabljenje Prvog maja od strane sindikalnih birokratija.

Iz ovogodišnjeg Prvomajskog proglasa: PODIGNIMO NAŠU BORBU ŠIROM SVETA ZA PRVI MAJ – ZA SIGURNA RADNA MESTA, HLEB I SLOBODU!

Najveća sramota svakako ide na adresu sindikalnih centrala Samostalnih sindikata kao i sindikata Nezavisnost koji, ne svojom zaslugom, imaju najviše resursa za masovno obeležavanje najvažnijeg radničkog dana. Ove godine oni su kukavički odustali od svog najvažnijeg zadatka – borbenog obeležavanja Prvog maja.

Iako su radnici svesni da su „sindikati propali“, i to otvoreno govore, oni su primorani da rade sa dokazano korumpiranim, rascepkanim, sklerotičnim sindikatima, koji nemaju snage da urade ništa valjano. Mislimo da je došlo konačno vreme kada odlučno treba raditi na uništavanju ovih žutih, kao i svih drugih cepačkih sindikalnih centrala, kako bi se izrodio jedan veliki sindikat za celu radničku klasu. Jedan sindikat u fabrici i jedinstvena sindikalna centrala za celu zemlju! Ova parola mora da osvoji srca svih radnika i radnica.

Sramota pada i na nesposobne predstavnike „levičarskih“ a ispada redom desničarsko-četničkih organizacija. I oni, kao Draža, „čekaju momenat“, dok gibaničare i trve se međusobno. Ovi foliranti fingiraju i sabotraju borbu kao ordinarni četnici, i jedino je tako pravedno prema njima se odnositi.

Posebno se vodeći aktivisti Solidarne kuhinje nisu našli na visini zadatka. Samozadovoljeni i potkupljeni velikom pažnjom buržoaskih medija, oni se nisu našli pozvanim da učestvuju u borbi radničke klase (koja je jedina zaista zainteresovana da raskrsti sa glađu i beskućništvom), te svojim resursima pomognu obeležavanje masovnijeg antikapitalističkog Prvog maja; oni su izneverili slogan svoje organizacije, pohabali je u običan populizam bez pokrića i preokrenuli je u „Milostinja a ne solidarnost.“

Pronevera poverenja vođa “Udruženja radnika na internetu” postalo je opšte mesto među samom masom članstva (koji su formirali novo udruženje), pa bi bilo suvišno žigosati već osuđene, ali ističemo da postoji veza između njihove izdaje i nezainteresovanosti za učešće u organizaciji Prvog maja, tj. za borbu radničke klase.

Koristimo priliku da iznesemo kritiku i na račun borbenog Štrajkačkog odbora i moćnog sindikata u Fijat Plastiku, koji predvode trenutni generalni štrajk radnika u toj fabirci. Iako najborbeniji, najsvesniji elementi radničke klase u Srbiji, koji jedini mogu da povedu radni narod u borbu – oni se osećaju izolovanim, bez podrške. Smatramo da to ipak nije opravdanje za nedovoljnu svest o značaju organizacije Prvog maja, kako za borbu radnika Fijata tako i za borbu svih radnika u Srbiji. Smatramo da su Štrajkački odbor i sindikat propustili dobru priliku, naročito sada, kada menadžment vrši nove pritiske na štrajk, izmešta mašine iz fabrike i stavlja radnike u bezizlazan položaj. Nije bilo vreme za paniku, potrage za advokatima i tužakanje poslodavca državi (koja, svi znamo, po tom pitanju neće učiniti ništa, tj. biće na strani poslodavaca), već za kontranapad. Organizacija Prvog maja bi izvršila ne samo ekonomski nego i politički pritisak, i istakla radnike Fijat Plastika kao ozbiljijeg igrača, od koga vreba opasnost da uvuče sve radnike Srbije u borbu.

Najveća sramota, svakako treba ide na račun Revolucionarnog saveza rada. Ne smemo da tražimo opravdanja za to što nismo uspeli ove, ma koliko teške godine, da doprinesemo uspešnoj organizaciji masovnog i borbenog obeležavanja Prvog maja u Srbiji. Stidimo se, i preduzećemo mere da se to više ne ponovi, u koliko god teškim uslovima bili, i uprkos njima. Borba radnička klase je neuništiva.

Pognutih glava, ali sa poštenom kritikom i samokritikom, koja će nas ojačati i spremiti za nove pobede, radnom narodu, radnicima i radnicama naše zemlje kao i radničkoj omladini, od srca čestitamo Međunarodni praznik rada, naš Prvi maj. Radnička klasa je jača od svih!

Živeo Prvi maj!
Živeo međunarodni radnički pokret i nepobedivi proleterski internacionalizam!
Živela borba radničke klase!

RSRS
april-maj, 2021.

Leave a Reply

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s