POZIV PARISKE KOMUNE: 150 godina prve diktature proletarijata (VIDEO)

Revolucionarni savez rada obeležio je veliki jubilej – 150 godina od prve moderne narodne vlasti i početaka revolucionarno demokratskih i socijalističkih ideja u Srbiji i na Balkanu – i poslao poruke ohrabrenja radnom narodu i svoje spremnosti za borbu u nastupajućoj zaoštrenoj krizi kapitalizma u truljenju.


Pogledajte snimak sa tog jedinstvenog događaja, održanog uprkos alarmantnoj epidemiološkoj situaciji, a u nastavku pročitajte više o značaju Pariske komune za našu današnju borbu… Vive la Commune!

Poziv Pariske komune i revolucionarna zakletva pred našim Svetozarom Markovićem
(RSRS-CIPOML)

Dragi  prijatelji i drugari,

Sa ovog mesta želimo da poručimo da, kao što je Pariska komuna imala svoj izraz i u Srbiji, u vidu socijalističkih novina „Radenika“, zatim „Crvenog barjačeta“ i uopšte aktivnosti i uticaja Svetozara Markovića, na čijem se grobnom mestu nalazimo, tako je i današnji međunarodni komunistički i radnički pokret predstavljen u našoj zemlji…

Obeležavanjem prve revolucionarne proleterske diktature u svetskoj istoriji, kao i početaka revolucionarno demokratskih i socijalističkih ideja u Srbiji i na Balkanu, mi takođe proslavljamo jedan novi, za nas značajan događaj, a to je pristupanje Revolucionarnog saveza rada Srbije, Međunarodnoj konfernenciji marksističko-lenjinističkih partija i organizacija, našoj CIPOML.

Za krizne dane koje predstoje, radnička klasa i svi ugroženi slojevi, ceo narod naše zemlje, dobio je organizaciju koja je izraz njegove spremnosti za borbu. Naša organizacija je još uvek mala, ali samo njeno postojanje govori o nerazrešivim kontradikcijama koje tište našu zemlju i čitav svet. RSRS organizuju mladi, neukaljani ljudi, pritisnuti bedom kapitalizma u truljenju, koja ih prati i kojojm su okruženi čitavog života. Njihov je zadatak da pripreme unapređeni, avangardni odred radničke klase, koje će biti kadar da izvrši najzahtevnije zadatke, ujedni radničko i narodno nezadovoljstvo, okupi oko sebe široke narodne slojeve u narodni front protiv krize i dovede narodnu revoluciju do pobede; organizuje narodno-demokratsku vlast i izgradnju socijalizma. To je zadatak sprečavanja nacionalne i socijalne katastrofe, koja se nadvija nad našom zemljom i svetom pod teretom imperijalističkog sistema. Pozivamo vas da nam se pridružite tom svetom zadatku, u borbi u kojoj je na kocki budućnost Srbije, i celog čovečanstva.

Na grobu Svetozara Markovića, mi se zaklinjemo da ćemo ostati večno verni revolucionarnoj borbi i komunističkom idealu, i pobadamo našu rodoljubivu zastavu NEZAVISNOTI, DEMOKRATIJE, SOCIJALIZMA i našu  zastavu proleterskog internacionalizma – Marksa, Engelsa, Lenjina, Staljina.

PROLETERI SVIH ZEMALJA, UJEDINITE SE! 

u Jagodini, marta 2021.

THE CALL OF THE PARIS COMMUNE

Dear friends and comrades,

From this place we want to send the message – as the Paris Commune had its expression in Serbia, in the form of the socialist newspaper “Radenik”, then the “Red Flag” and in general the activities and influence of Svetozar Markovic, at whose grave stand today – that today’s international communist and workers’ movement is also represented in our country.

By marking the first proletarian dictatorship in world history, as well as the beginnings of revolutionary democratic and socialist ideas in Serbia and the Balkans, we are also celebrating a new, important event for us, that is the affiliation of the Revolutionary Alliance of Labour of Serbia (RSRS) to the International Conference of Marxist-Leninist Parties and Organization, our CIPOML!

For the coming crisis, the working class and all the endangered strata, the entire people of our country, have get an organization that is an expression of their readiness to struggle. Our organization is still small, but already its existence speaks of insoluble contradictions that oppress our country and the whole world. RSRS is organized by young, uncompromised people, pressed by the misery of capitalism in decay, which follows and surrounds them their whole life. Their task is to prepare an advanced, avant-garde detachment of the working class, which will be able to carry out the most demanding tasks, unite workers’ and people’s dissatisfaction, gather around themselves a broad popular strata in the popular front against the crisis and bring the people’s revolution to victory; organize the people’s democratic power and the building of socialism. It is the task of preventing national and social catastrophe, which looms over our country and the world under the burden of the imperialist system. We invite you to join us in this sacred task, in a fight in which the future of Serbia and all of humanity is at stake.


At the grave of Svetozar Markovic, we make an oath that we will remain eternally faithful to the revolutionary struggle and the lofty communist ideal, and we wave our patriotic flag of INDEPENDENCE, DEMOCRACY, SOCIALISM and our flag of proletarian internationalism, of Marx, Engels, Lenin, Stalin.

WORKERS OF ALL LANDS, UNITE! 

in Jagodina, March 14, 2021.

CIPOML: Poziv Pariske komune aktuelan je i danas

Pre 150 godina, 18. marta 1871. godine, proletarijat je prvi put preuzeo vlast i formirao prvu radničku vladu. Ministri, birokrate i generalštab proterani su iz Pariza, a izvršna vlast bila je u rukama Centralnog komiteta Nacionalne garde koji je predstavljao naoružanu radničku klasu.

Prva radnička vlast trajala je 72 dana i srušile su je reakcionarne snage koje su bile ujedinjene i masakrirale desetine hiljada ljudi. Međutim, Komuna je ostavila bogatstvo neprocenjivih lekcija koje su i danas relevantne…

*

Iskra za Komunu bila je pobuna pariskog proletarijata, koji je odbio da prihvati ponižavajući sporazum francuske buržoazije i njene vlade, povinoviši se osvajačkoj pruskoj vojsci koja je pobedila u ratu 1870. godine.

Nakon predaje Napoleona III, narod Pariza je ustao i srušio Carstvo 4. septembra. Buržoazija je, ugrabivši vlast, pokušala da suzbije narod Pariza, umesto da se bori protiv osvajača. „U ovom sukobu između nacionalne dužnosti i klasnog interesa, Vlada Narodne odbrane nije oklevala ni trenutka da se pretvori u Vladu nacionalnog dezerterstva.“ (Marks) Kada je buržoazija utrla put, pruski osvajači koji su već zauzeli najindustrijalizovanije regione Francuske opkolili su Pariz.

Nakon izdaje buržoazije, pariski proletarijat se oglasio i „jurišao na nebo“. Dok su napredni delovi radnika iznosili ideju nacionalnog i socijalnog oslobođenja, radnička klasa, koja nije imala jasnu predstavu o zakonima društvenog napretka, bila je pod uticajem Proudona i Blankija, kao i neojakobinstva. Uprkos svemu, počeli su da demontiraju birokratsko-militaristički aparat. Marks je napisao: „Posle šest meseci gladi i propasti, uzrokovanih pre unutrašnjom izdajom nego spoljnim neprijateljem, oni se podižu ispod pruskih bajoneta, kao da nikada nije bilo rata između Francuske i Nemačke i neprijatelj nije bio pred vratima Pariza. Istorija nema sličan primer takve veličine.“

*

Centralni komitet Nacionalne garde objavio je u Službenom listu od 25. marta da je „Komuna dala Parizu nacionalnu gardu koja brani građane od moći umesto stalne vojske koja brani vlast protiv građana“.

Marks je govorio o prelaznom periodu iz kapitalizma u komunizam i izjavio je neophodnost razbijanja buržoaskog državnog aparata kao lekciju revolucija 1848. godine. A pariski proletarijat pokazao je čime bi ga trebalo zameniti.

“Krvava borba u Parizu izazvala je kod nas čudnovate pojave. Svuda viču pismeno i usmeno na neko strašilo „komunizam“ a ne znaju ni sami šta je to…” – Svetozar Marković, u prvim brojevima Radenika, 1871. 



Pariska komuna je demontirala stalnu vojsku i policijsku organizaciju, oba instrumenta klasne represije. Demonstrirana je i birokratija. Odluka za ove dve „destrukcije“ nije bila zasnovana na teorijskom rezonovanju, već je u potpunosti bila ishod stvarnog toka klasne borbe i materijalizovana je kao rezultat „sleđenja nepogrešivog instinkta probuđenog naroda“.

Drugog dana Komune postalo je obavezno da se svi preostali vojnici u Parizu pridruže Nacionalnoj gardi. Vojsku i policiju zamenili su naoružani ljudi, stari birokratski aparat zamenio je demokratski dodeljen. Uključujući Komunu i sudstvo, svi zadaci su izvršeni izborom. Izabrani su bili odgovorni narodu i mogli su biti uklonjeni sa dužnosti. Plaćeno im je najviše 6000 franaka, prosečna zarada kvalifikovanog radnika. Komuna je objedinila izvršnu i zakonodavnu vlast. Diktatura proletarijata koji se gradio još uvek je bila vrlo slaba i imala je nedostatke, ali sve one mere sprovedene u velikim poteškoćama bile su mnogo demokratičnije i superiornije od najnaprednije buržoaske demokratije.

*

Sa najavom republike, u Parizu i u svim velikim gradovima osnovano je na desetine radničkih klubova, sindikata i novina. Proleterska diktatura, ili proleterska demokratija, razvila je inicijativu masa.

Parižani su se brzo organizovali da upozore izabrane članove Komune na njihove greške i nedostatke, da ih približe interesima naroda i po potrebi uklone sa dužnosti. Stotine građana i građanki okupilo se svake večeri u radničkim klubovima nakon posla kako bi razgovarali u oko 30 pariskih četvrti, gde su s vremena na vreme kritikovali i Komunu. Na ove sastanke pozvani su i rukovodstva opština, kojima su posebno prisustvovali radnici. To su bile platforme na kojima su radne mase bile direktno uključene u politiku, podižući svoje zahteve, procenjujući i kritikujući odluke koje je donosila Komuna. Sledećeg dana, delegacija u ime kluba, obavestila je opštinu Pariz, gde je sedište Komune, o donetim odlukama.

Ove rasprave ogledale su se i u brojnim dnevnim novinama, koje su imale veliki uticaj u masama, sa tiražom od 50-60 hiljada. Objavili su pisma koja su napisali radnici, savetujući Komunu koje korake treba preduzeti. O masovnim člancima raspravljalo se o novinskim člancima, koji su ponekad postajali predmet polemike između dva različita gledišta na sastancima klubova. Ove debate pomogle su u podizanju političke svesti, kao i pružile ljudima platformu za nadgledanje donetih odluka i izražavanje njihove inicijative.

Parižani su bili organizovani u komšijske komitete i opštine i raspoređivali su svoje predstavnike u regionalna veća i druge, kao što su Poštansko veće i Veće Luvrskog oružarskog ateljea.
Žene još nisu imale biračko pravo, ali su bile aktivne u politici i igrale su veliku ulogu u periodu komune, iznoseći najvažnije predloge.

Sindikati su bili među instrumentima intervencije radničke klase. U periodu komune postojala su 34 aktivna sindikata organizovana u različitim sektorima. Većina njih je formirana pre Komune, ali se sa tim povećao njihov uticaj i postali su centralizovani. Ti sindikati, zajedno sa 43 udruženja organizovana među masama, predstavljali su kontrolu ljudi nad rukovodstvom Komune.

*

Komuna je trajala samo 72 dana, od kojih su gotovo svi prolazili prepucavanjima, ali je u ovo kratko vreme pokušavala da reši glavne probleme ljudi.

Da bi rešili nezaposlenost, odlučili su da plate i preuzmu puste fabrike i radna mesta i nastave proizvodnju.

Da bi se poboljšali uslovi rada, pekarima su zabranjene noćne smene. Takođe je postojala zabrana šefovima da smanjuju plate novčanim kaznama uz višestruke izgovore, što je tada bila široko korišćena metoda. Svakodnevno radno vreme smanjeno je u nekim sektorima.

Prazne i puste kuće su konfiskovane, stanarine su zamrznute i otpisani nagomilani dugovi za kiriju.
Verski i državni poslovi bili su odvojeni, a temelji sekularne države počeli su da se formiraju; sekularno i besplatno obrazovanje postalo je obavezno za sve dečake i devojčice.

Proglašena je politička amnestija i ukinuta su sva ograničenja slobode izražavanja. Opštine su dobile punu autonomiju.

Međutim, Komuna nije dugo opstala da sprovede sve ove odluke. Međutim, kao što je Marks rekao „Velika socijalna mera Komune bilo je njeno sopstveno radno postojanje“.

*

Međutim, i Komuna je napravila neke greške.

Posle preuzimanja vlasti imao je kompromitirajući i umeren stav. Nije mogao da iskoristi vitalne sate i dane, ali se zadržao, ne zadavši konačni udarac Versajskoj vladi koja se povlačila u neredu. Vođe Komuna želele su da izbegnu građanski rat, ali je buržoazija bila ta koja je započela rat.

U prvim danima Komune postojala je pretjerana lojalnost formalnoj demokratiji i previše legitimiteta bilo je vezano za izbore, što je dovelo do odlaganja hitnih zadataka. Ipak, Komuna je već bila legitimna u očima širokih masa. Prošla je nedelja sa formalnostima.

Politička naivnost se nastavila posle. Pariske ulice bile su pune Versajskih špijuna, ali Komuna nije preduzela potrebne mere. Mnoge novine koje brane kontrarevoluciju smele su da se štampaju i distribuiraju pod nazivom „sloboda štampe“. S druge strane, kada su Versajski generali počeli pucati na komunare streljačkim vodovima, Komuna je 5. aprila donela odluku da će „svaki masakr biti suzbijen krvlju“, ali ona nije sprovedena pre „Krvave nedelje“ kada su desetine hiljade Parižana je masakrirano.

Ista neodlučnost videla se i po pitanju rušenja starog poretka. Centralna banka i velike kompanije nisu nacionalizovane prisvajanjem. Nisu preduzete mere u korist žena koje su najaktivnije učestvovale u revoluciji. Porezi su ostali na snazi zajedno sa starim reakcionarnim sistemom.
Još jedan nedostatak Komune bio je taj što nije mnogo učinio da pridobije podršku seljaštva. Proletarijat još uvek nije bio potpuno svestan pridobijanja njihove podrške.

Internacionala je iz iskustva Komune izvukla još jednu važnu lekciju: „S obzirom na to da protiv ove kolektivne moći pripadajućih klasa radnička klasa ne može delovati kao klasa, osim konstituisanjem u političku stranku, različitu od svih starih stranke formirane od strane vlasničkih klasa “. Na svom sastanku u septembru 1871. godine, Međunarodno udruženje radnih muškaraca izjavljuje da je „ova kombinacija radničke klase u političku stranku neophodna kako bi se osigurao trijumf socijalne revolucije i njen krajnji kraj – ukidanje klasa“.

*

Pariska komuna naglašavajući neophodnost diktature proletarijata za socijalno oslobođenje kroz borbu za vlast protiv propadajućeg kapitalizma i za organizovanje radničke klase kao političke stranke i dalje je živa i relevantna nakon 150 godina.

Živela Pariska komuna!
Živeo proleterski internacionalizam!

Međunarodna konferencija marksističko-lenjinističkih partija i organizacija (CIPOML)
na XXVI plenarnoj sednici, održanoj februara 2021.


“У ИМЕ СРПСКОГ НАРОДА
ОВАЈ СПОМЕНИК ПОДИЖЕ
НАРОДНА ВЛАСТ НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
1946 ГОД. У ЈАГОДИНИ

СВЕТОЗАРУ МАРКОВИЋУ
1846 – 1875
ВЕЛИКОМ БОРЦУ ЗА СЛОБОДУ И НЕЗАВИСНОСТ СРПСКОГ НАРОДА
ЛУЧОНОШИ СОЦИЈАЛИЗМА У СРБИЈИ И НА БАЛКАНУ
НЕИМАРУ БРАТСТВА И ЈЕДИНСТВА ЈУГОСЛОВЕНСКИХ НАРОДА″