U odbranu Kominterne i narodnog fronta!

Neotrockisti iz ’Komunističke’ partije Grčke (‘K’KE), dalje ruke od Staljina!

Na šezdesetosmogodišnjicu smrti druga Staljina, neophodno je odbraniti ga od neotrockističkih trendova koji napadaju politiku Narodnog fronta i Narodne demokratije, a koje su razradili Staljin i Dimitrov. Ove koncepcije smatrane su univerzalnim za zemlje izvan SSSR-a. Neotrockisti smatraju da su polukolonije imperijalizma (Zahariadis o Grčkoj), sada imperijalističke države! Staljin je bio vrhunski primer proleterskog internacionalizma. Napadati njega zbog raspuštanja Kominterne, dovodi do napada na Marksa zbog prebacivanja Internacionale u SAD. Hruščov je osnovao ‘K’KE, koja je podržavala njega i Brežnjeva i Gorbačova; a danas napada Staljina, Dimitrova i Envera.

(Vijay Singh)

“Vidi, druže Envere” – nastavio je Dimitrov, metnuvši mi svoju ruku na koleno – “čuvajte čistotu partije! Neka ona bude revolucionarna, proleterska i sve će vam ići dobro.”

U odbranu Staljina, PCMLV

Širenje oportunističke, sektaške i trockističke linije od strane frakcija rukovodstva pojedinih partija, odvodi ih progresivno od marksizma-lenjinizma, trajno se krećući između desničarskog reformizma i levog infantilizma bez kontinuiranog rešenja, negirajući danas ono što su juče potvrdili, tražeći opravdanja za svoja teorijska odstupanja, vukući deo Međunarodnog komunističkog pokreta na ove posrnule položaje.

Elementi sličnog kvaliteta se traže i udružuju kako bi pokušali da daju međunarodnu osnovu svojim odstupanjima, neki se čak prave da su „ideolozi“ svetske tendencije.

Oni poriču ili besramno skrivaju Staljina, drugi još odvažniji, pod uticajem velikog oportunizma, uzimajući kao izgovor članak u ruskim novinama, propagiraju svoje odbacivanje politike koju su primenjivali veliki lideri SSSR-a i Kominterne, kao što se može pročitati u članku objavljenom u štampi KKE (Komunističke partije Grčke) gde njegov autor očigledno želi da udari na Staljina, Kominternu i Dimitrova u jednom potezu, pridružujući se buržoaskoj kampanji i trockističkom horu, „analizirajući“ i dolazeći do zaključaka o „greškama“ koje nisu smele da budu takve; budući da su bile centralni deo trijumfa u Drugom svetskom ratu.

Uz veliku manipulaciju, iskorišćeno je pitanje izneto u vezi sa zrelošću pokreta u vreme stvaranja Kominterne, da bi se napali, i još više, pokušali da se ispravljaju neporažene vođe najslavnije prošlosti marksističko-lenjinističkog komunizma. Autor priznaje da se njegovi zaključci razlikuju od zaključaka novinara koji su napisali članak kao izgovor i ciničnu elogiju potrazi za korisnim zaključcima za trenutnu borbu, ali umesto da analizira ili protivreči osnovi materijala, on iznosi svoje zaključke i zaboravlja na početno pitanje: „Da li smo precenili snage kada smo formirali Internacionalu?“ za koje se kaže da ga je izneo Staljin, prema dnevniku Dimitrova.

U razvoju članka očigledno je nerazumevanje orijentacije Lenjina u njegovim tezama o nacionalnom i kolonijalnom problemu, Staljina o različitim tipovima revolucija, programa Kominterna, učenja Dimitrova, rada u Narodnom frontu, čija je politika dovela do trijumfa protiv fašizma u Drugom svetskom ratu i napretka posle njega, sve dok se nova revizionistička fela Hruševa, obavezno antistaljinistička, nije pridružila horu klevetnika marksizma-lenjinizma i cepačima komunističkog pokreta, uništavajući ono što je sa velikim naporom izgradio.

Živela velika nepobediva zastava Marksa, Engelsa, Lenjina, Staljina!

Ne samo da je politika koju je vodio Staljin ispravna u davanju kontinuiteta postulatima Marksa, Engelsa i Lenjina, već ju je i teoretski obogatila razumevanjem imperijalizma, temeljne uloge kolonija i zavisnih zemalja, gde se praktikovanjem ovih pretpostavki uzimala vlast i napredovalo ka diktaturi proletarijata, dok su trockisti uvek galamili i bojkotovali napredak radničke klase, seljaka i naroda u borbi za nacionalno oslobođenje i izgradnju socijalizma.

Marksizam-lenjinizam i njegova praktična, konkretna i istorijska iskustva preuzimanja vlasti i uspostavljanja diktature proletarijata zasnivaju se na određenim uslovima zemalja, a ne na revizionističkim besmislicama.

Za politiku napredovanja u klasnoj borbi, Staljin nas uči da je u svakoj zemlji potrebno proceniti tip revolucije i određenu etapu, pomoćne snage i rezerve, periode plima i oseka; za politiku usmerenu na vlast proletarijata, ovi elementi su osnovni u marksističko-lenjinističkoj taktici i strategiji, ne pretpostavljajući nerazumevanje abecede proleterske revolucije.

Na šezdesetosmogodišnjicu Staljinovog odlaska, želimo da podsetimo revizioniste da manevrisanjem i manipulacijom neće moći da izbrišu delo velikog Kobe.

Marksističko-lenjinistička komunistička partija Venecuele (PCMLV)
marta, 2021.

PROČITAJ JOŠ:

Moderni socijal-reformizam i KKE, Radnička partija (EMEP), Turska
Borba grčkih komunista protiv revizionizma, Pokret za reorganizaciju Komunističke partije Grčke 1918-1955 (Anasintaxi)


Dole revizionisti!
na slici: Gorbačov i Papariga (‘K’KE)

Ka demokratskom narodnom frontu,
prvi deo, sa diskusijom RSRS i ekvadorske PCMLE

BALKANSKA MARKSISTIČKO-LENJINISTIČKA PLATFORMA,
Međunarodni komitet Revolucionarnog saveza rada Srbije