Kakva je budućnost rada? Solidarnost – čvrstina svih radnika! (sa skupštine radnika na internetu)

Proleterski Kragujevac je ovih dana žarište borbe mladih radnika i radnica, koji otvaraju nove stranice borbe radničke klase u Srbiji. Nova mlada radnička klasa, u uslovima produbljene kapitalističke krize, demonstrirala je svoju snagu i superiornost organizacije kako u štrajku u Fijat Plastiku tako i na skupštini radnica i radnika na internetu. Svi kao jedan!

Dana 20. februara 2021. godine održan je sastanak internet radnika (tzv. frilensera) u Kragujevcu, u hotelu Ženeva Lux, počevši od 16 časova. Sastanak je deo akcije “Put solidarnosti” i jedan je od mnogih u nizu sastanaka, održanih i zakazanih od strane Udruženja radnika na internetu, na kojima se razgovara o trenutnim i budućim koracima u njihovoj zajedničkoj borbi za dostojanstven život i rad. Za Radničke diktate – članovi Saveza rada (RSRS) i Radničke omladine (ROSA) izvestili su o prisustvu na medijskoj konferenciji povodom održanog sastanka, podršci koju su pružili našim radnim drugovima i ključnim pitanjima koja će dalje utvrditi njihov pristup i borbeni put. Situacija sa internet radnicima predstavlja nešto novo u našem društvu, način na koji ih državni sistem tretira je zastareo i pre svega krajnje bezobrazan, te njihova borba za nove i savremene zakone predstavlja nešto što bi trebalo da bude uzor i ugled svim članovima našeg društva.

  • Već smo pisali o vama (12. februarski broj Radničkih diktata), kratko i jasno smo napisali sve. Međutim, zanima nas – kako vi vidite sebe u novom zakonu Republike Srbije? Da li vidite sebe nešto nalik privatnicima paušalcima, ili vidite sebe nešto nalik radnicima i time smatrate da se treba boriti za progresivan novi zakon?

Hvala ti na pitanju. Osim izmena postojećih zakona, nešto što smo spremili i o čemu se razgovaralo jeste novi zakon o fleksibilnim oblicima rada. Kako mi vidimo situaciju, postoji određeni neoporezivi deo kao što postoji kod zaposlenog po ugovoru o radu (trenutno 18.300 dinara). S obzirom da je naše zanimanje takvo kakvo je, prava koja imaju ostali zaposleni iz radnog odnosa ne mogu da se ostvare u našem slučaju. Dakle, ti ako radiš kao frilenser, ne možeš da imaš bolovanje, ne možeš da imaš godišnji odmor, ne možeš da digneš kredit, ne možeš da imaš trudničko i mnoge druge stvari. Ne možeš npr. da naplatiš ono svoje potraživanje jer ne postoji instanca u inostranstvu koja može to da ti osigura, samim tim tvoje obaveze prema državi ne treba da budu iste. Da se vratim na oporezivi deo – naš predlog je da bude u visini minimalne potrošače korpe, nekih 250 evra. Ona se stalno menja, ali to će biti naš predlog – neoporezivi deo veći nego kod onoga koji je u radnom odnosu.

Skupština radnica i radnika na internetu u Kragujevcu, deo “Puta solidarnosti”
Foto: Radnički diktati

Druga stvar koja je bitna je to da će sa naše strane biti predloženo progresivno oporezivanje. To u suštini znači da – onaj koji više zarađuje treba da pruži veći doprinos svom društvu, uplate obaveza bi to pratile i takođe bi bile progresivne. To možda ne odgovara trenutnom našem poreskom sistemu, ali to najozbiljnije zemlje imaju. Ako nešto treba da radimo to je da gledamo budućnost, ovo je posao budućnosti i ovako će većina ljudi raditi svoje poslove. Svi ozbiljni sindikati, pa i Evropska unija, svi oni razgovaraju o ovome i ovo je tema ne samo XXI nego i XXII veka – Kako će rad izgledati? Svi su se usaglasili da trebamo donositi zakone koji su trenutni i moderni. O kojim se tu visinama radi procentima – to je nešto o čemu možemo uvek razgovarati.

Najveći problem o kome se najviše priča jeste o naplati poreza u periodu unazad. Obaveze koje su stavljene na teret od strane države zato što nije dobro definisala zakon i zato što nemamo prava koja navodno proističu iz tih obaveza, tj. nemamo prava na staž niti smo imali zdravstveno osiguranje — to ne možemo da plaćamo. Dok se ne definiše ono šta dobijaš time što platiš – nema smisla to da platiš, ja mislim da je logika jasna. Nije lako objasniti, ali eto mi razmišljamo o tome kako da se reguliše period i unazad i unapred.

Protesti radnica i radnika na internetu iz januara 2021. uzdrmali su uspavani Beograd
Izvor: Savez rada
  • Da li ste razmatrali, u slučaju da dogovori sa državom propadnu, da otvarate firme u stranim državama koje će vam naplaćivati manji porez ali da i dalje živite u Srbiji?

Hvala ti i na to pitanje, krajnje konkretno i korektno pitanje. Cela naša diskusija šta mi kao udruženje zagovaramo jeste da porez treba da se plaća, mi smo ljudi koji živimo i radimo u ovoj zemlji i mislim da treba da budemo odgovorni i solidarni sa njom. Sad, u kojoj visini? – to je drugo pitanje. Bili smo na pregovorima u vladi i pričali o predlogu zakona, ali ako ljudi ne budu spremni da prihvate taj predlog onda će oni sami krenuti da izbegavaju plaćanje poreza, svesni smo te činjenice. Zato je bitno da predlog koji treba da bude usvojen bude i u korist države i u našu korist, kako ljudi ne bi otvarali račune u stranim zemljama i kako ne bi na druge načine pokušavali da snalaze. Mi insistiramo da ljudi mogu normalno da rade i žive u ovoj zemlji, a ne da beže iz nje ili da svoj novac negde drugde troše i premeštaju. Ako vlada bude uporno odbijala da se urazumi, mi iz udruženja hteli mi da plaćamo porez ili ne – ljudi koji rade posao frilensera će krenuti sami da se snalaze.

Sve trenutne obaveze koje bi se naplaćivale na primanja frilensera su 33% , plus obaveze iz prošlosti, to bi od radnika uzimalo polovinu njihovih prihoda. Pola od onoga što čovek zaradi bi išlo državi i to bi morao da plaća narednih 10 godina. Kada bi to bilo tako ja mislim da niko ne bi radio to što radi, niko ne bi razmišljao da se bavi nečim ako pola prihoda mora da se odrekne. Naš posao je takav da danas ga imaš a sutra ga nemaš, radi se kada ga ima a ne kada ti hoćeš. Mnogi misle da je to lak posao i da mi uživamo od kuće i da ne moramo da putujemo do posla, ali nije baš tako naivno. U zavisnosti kada ima posla, nekad radimo i mnogo više od prosečnih 8 sati radnog vremena kako bi smo na vreme završili ono što nam taj neko iz inostranstva traži, nije to da ti npr. radiš dva sata pa ti je super plata i da živiš u idili. Još o tome koliko je zapravo nenaplativo da ti neko uzima pola prihoda – prosečna zarada jednog radnika na internetu je 70.000 dinara bruto, dok je prosečna bruto zarada u Srbiji 82.000 dinara, frilenser prosečno zaradi manje nego prosečan radnik u Srbiji. Naravno, spektar zarade frilensera je širok, neki zarade 200 evra, a pojedini zarade 2.000 evra, ali koje god ankete da su se držale od strane više udruženja – uvek se dolazilo do sličnih rezultata, s tim što su prosečna bruto primanja kod žena bila 60.000 dok je kod muškaraca cifra bila 80.000, što se opet svede na 70.000 dinara. Kao prvo to i nisu neke zarade, nesigurne su jer zavisi od potreba tržišta, ti jedan mesec možeš imati mnogo a sledeći ništa. Rad na internetu je posao koji trpi i zavisi od realne ekonomije i dešavanja. Zbog trenutne krize mnogi su se premestili da rade od kuće, ali to ne znači da je frilensing krenuo da cveta, naprotiv to znači da su počele da padaju cene rada i da je obim poslova smanjen. Ljudi koji rade standardan posao neće npr. imati da plaćaju časove stranog jezika, naš posao među prvima kreće da propada. Ovo što Ministarstvo finansija namerava da se polovina primanja daje državi nije pitanje izbora, nego je nemoguće.

Miran Pogačar,
predsednik Udruženja radnika na interenetu
Foto: Radnički diktati

U vezi novih donetih mera i zakona – Ti ako si frilenser ne možeš da digneš kredit, moraš prvo da rešiš svoje obaveze prema državi. Takođe što mnogi ljudi ne znaju – Poreska uprava ima svoju naplatu. Država namerava da 2021. godine naplatu poreza i obaveza prebaci iz Poreske uprave na Izvršitelje. Sprema se najmanje 40.000 rešenja, a ja kažem biće ih duplo, koja će biti izdata i ljudi će biti u velikom problemu. Država želi da svi ti ljudi polovinu svih njihovih primanja daje državi narednih 10 godina, ali zato smo mi tu da ne dozvolimo da do toga dođe. To ne može da prođe i slobodno tvrdim da neće da prođe. Poreska uprava trenutno jedino ima uvid u tvoj devizni račun, vide da su tu neke pare i donesu odluku da se to oporezuje, to se ne radi tako i to nije poreska kontrola. Oni su dužni da vide odakle je to neko dobio i da li je to zarađeni novac, Poreska kontrola radi sa obe strane a naša je radila samo s jedne, zakon je takav nakaradan. Zakon kojim se služi država je donet 2002. godine, pa neki sajtovi kao što su Google i Youtube su nastali nekoliko godina nakon toga. Mi imamo taj zakon skoro 20 godina koji se skoro nikad nije primenjivao. Poreska uprava nikoga nije obavestila da treba da plati porez a inače trebaju. A zašto se nikada nije desilo? – Zato što je njima odgovaralo pre svega da se smanji stopa nezaposlenosti, da ljudi krenu da rade to i da donose devize i time upumpavaju novac u državu, koja ništa nije uradila da pomogne u tome. Išlo im je u korist da frilensing cveta, jer da su ljudi znali da treba da plate polovinu svojih primanja – ja mislim da to skoro niko ne bi započinjao da radi. Država je znala da narod prihoduje ali nije preduzimala ništa i došlo se u situaciju da 99,6% ljudi nikada za rad preko interneta nije platilo porez. Država je prvenstveno odgovorna za ovu celokupnu situaciju, mi želimo da se uradi naš status, da bude to kako treba i da možemo normalno da živimo i radimo u našoj zemlji i da se primenjuje zakon od onog trenutka kada je država krenula u tu poresku kontrolu. To što nisu radili svoj posao je njihova odgovornost, a ne naša.

Pozivamo sve ljude pa i one koji se ne bave internet radom da se priključe našoj grupi i da aktivno pomažu udruženju, to će značiti ne samo nama nego i mnogima u budućnosti kada će rad izgledati skroz drugačije u odnosu na sad. Pratite nas i u drugim gradovima, vidimo se i čujemo! Svi kao jedan!

za Radničke diktate, Miloš Rakić (RSRS-ROSA)
u Kragujevcu, februara 2021.