„Deklaracija o regionalnoj solidarnosti“ – patetika socijaldemokrata

Nedelja za nama protekla je u znaku zgodne vesti koja je kružila medijima o „Deklaraciji o regionalnoj solidarnosti“ koje su inicirale socijaldemokrate Srbije, Hrvatske i Slovenije. Ona se, sa nepotpunom listom klasičnih socijaldemokratskih zahteva, od strane samih aktera tumači i kao “početak” „ofanzive levice“ i osnova za njenu dalju izgradnju.

Iza ove pompeznosti stoje mnoga već poznata, ishabana imena domaće regionalne kulturne scene, koja, nakon raspada dominacije liberalizma među inteligencijom, traže novo utočište. Na listi potpisnika uglavnom nema predstavnika radničke klase ili omladine koja raste na barikadama.

Levi intelektualci i radnička klasa

Za krizno vreme koje predstoji, zaista je potrebna jaka levica. Zato bi ovi levi intelektualci trebalo da usavršavaju nauku marksizma-lenjinizma i popularišu je među radničkom klasom i omladinom. To je njihova dužnost. To je jedina osnova na kojoj može izrasti moćna levica, kadra da spase situaciju.

Levica mora da formira visoko politički obrazovanu, revolucionarno potkovanu i disciplinovanu proletersku partiju – koja nije samo parlamentarna već pre svega partija prosvećivanja i organizovanja radničke klase, podizanja njenog političkog, ekonomskog, materijalnog i kulturnog nivoa i pripreme za revolucionarni izlaz iz krize.

Organizujmo radničku klasu i omladinu: formirajmo popularne demokratske organe proleterske društveno-političke moći. Jačajmo postojeće radničke forume i osnivajmo nove, sveže, revolucionarne! Jačajmo sindikalno jedinstvo i radnička udruženja, formirajmo radničke skupštine, političke i organizacione škole, lokalne i regionalne narodne komitete uzajamne pomoći i solidarnosti – koji će preuzeti stvari u svoje ruke, bolje organizovati borbu protiv epidemije i krize, a onda i usmeriti društvo ka obnovi i progresu. To je jedini način da se zemlja i region spasu od prirodne i društvene katastrofe. Jedino organizovana i sebe svesna radnička klasa, u tesnoj saradnji sa naučnicima i profesionalcima, može izvući društvo iz nastupajuće humanitarne i socijalne krize.

Za to je potrebno i podizanje novih radničkih i omladinskih revolucionarnih kadrova, kroz borbu i političko obrazovanje. Upravo progresivni intelektualci i levičarski aktivisti mogu da odigraju značajnu ulogu u ovom obimnom poslu, štaviše, to je njihov poziv i njihova dužnost. Tužno je što neki od njih svoje delovanje vide uglavnom u uskim propagandno-kampanjskim, a ne i u značajnijim organizacionim, obrazovnim i revolucionarnim političkim okvirima.

Socijaldemokratska patetika

Levičari oko srpske SDU maštaju da kao i hrvatska Radnička fronta i slovenačka „Levica“ uđu u parlament, postanu „vidljivim“ i „probiju medijsku blokadu“. U tome, i samo u tome, leži „regionalna solidarnost“ ove deklaracije. To je zamišljeni, duboko simbolični, čarobni štapić za izgradnju sduovske partije, nesposobne za takvu izgradnju na neposrednom političkom terenu. Od političkog delovanja oni podrazumevaju zalaganje za „politike“, u množini – bez jasne klasne politike – besadržajne kao i njihova deklaracija koja ne govori ni o čemu, osim što je predstavljeno jedno fino društvance.

Parlamentarna pozicija levice zaista bi bila korisna kao poluga organizovanja širih masa stanovništva, masovnih radničkih organizacija i frontova, ženskih, omladinskih i kulturnih pokreta, uticajnih proleterskih i progresivnih medija. Ipak, čini se da ta perspektiva kod balkanskih socijaldemokrata ne postoji, inače bi se njihova Deklaracija obraćala i radnicima i omladini a ne samo buržoaskom društvu, na prilagodljiv način. Oni valjda tako zamišljaju „ozbiljnu politiku“, u koju se trude da zagaze.

Deklaracija nije iskorišćena za odlučan i originalan manifestni nastup, već kao folklorna prezentacija, bez suštinskih razlika od na primer programa SPS-a, koji se isto tako zalaže za apstraktnu „socijalnu pravdu“ i druge socijaldemokratske formalnosti. Socijaldemokrate koji se predstavljaju kao nova snaga levice su toliko razjedinjene da ne mogu da se dogovore oko bilo čega konkretnijeg od par opštih mesta. A posebno patetične su srpske socijaldemokrate, koje već dugo glasno najavljuju osnivanje svoje partije ali ne uspevaju da se dogovore ni oko njenog imena, niti znaju da organizuju pravu snagu iz političke borbe, pa nalaze utehu u bezopasnim deklaracijama.

Samo diktatura proletarijata spašava od rata

Hoćemo Deklaraciju o neophodnosti vlasti radničke klase i izgradnje socijalističkog društva – o socijalnoj revoluciji, a ne o „socijalnoj pravdi“ i “jednakosti” u kapitalizmu. Kako to nekim našim levičarskim drugaricama i drugovima levičarima još uvek nije jasno? Kako dozvoljavaju sebi da i dalje nastupaju politički stidljivo i bezidejno, kao da prethodna decenija i zdravstvena kriza nisu promenili tokove i perspektive socijalne borbe? Stari svet se ruši, a novi treba da se rodi. Došao je trenutak da jasno predstavimo: samo diktatura proletarijata spašava od imperijalističkog rata! Samo socijalistička revolucija spašava od kapitalističkog haosa i katastrofe! Samo levica može da predupredi i pobedi fašizam!

Zašto novi levičari uporno zaostaju za matorim liberalima umesto da prigrabe novu – revolucionarnu perspektivu!? Zašto ne grade borbeno antifašističko jedinstvo levice, kada je ono danas tako potrebno, već im je stalo do propalog imidža sa sumnjivim, kolebljivim i neiskrenim građanskim elementima? Treba sa svim raspoloženim društvenim slojevima graditi široki antifašistički front – ali on je moguć jedino na bazi organizovanog radničkog pokreta.

Smatramo da je pre svega neophodno podići nivo marksističkog obrazovanja i lenjinističke političke umešnosti kod nove generacije levičarskih boraca. Revizionizam je u tom pogledu načinio očiglednu štetu, koja se uporno mora ispravljati. Zato pozivamo na organizovanje udruženog balkanskog marksističkog seminara, na kome bi balkanski levičari mogli da razmene svoja iskustva i kroz sistematičniji proces osmisle jedinstvenu strategiju za predstojeću istorijsku borbu.

Nova generacija levičarskih boraca zaista je „u ofanzivi“, socijalna borba prelazi u višu fazu, buržoaska profašistička zavera se zahuktava; ideološko i organizaciono – antifašističko ukrupljavanje levice je neophodno. U tom smislu, potrebno je momentalno sazivanje Antifašističke skupštine kao stožera akcionog levičarskog jedinstva.

Dole isprazna socijaldemokratija, dole propali liberali!

Organizujmo radničku klasu i bićemo nepobedivi!

Živela nova borbena omladina – živela socijalna revolucija!

Akcioni komitet RSRS,
26. jul 2020.