Nova omladina raste na barikadama

Revolucionarni savez rada Srbije (RSRS) i Radnička omladina Srbije (ROSA) sa pažnjom prate narodnu pobunu započetu sedmog jula. Već sledećeg dana u međunarodnoj javnosti izneta je marksističko-lenjinistička ocena karaktera protesta u osnovnim crtama. U njemu je istaknut heterogeni, sitnoburžoaski karakter protesta, koji je daleko od radničkog pokreta, ali koji zavređuje pažnju i radničke klase jer odaje razvoj duboke socijalne krize. Kasniji događaji nisu, još uvek, doneli kvalitatativno nove iskorake, ali su osvetlili tendencije kojima je potreban komentar. Novi društveni element izbio je na površinu – nova omladina.

Studenti

Protest koji je započet 07. jula bacio je u senu studentski protest koji je započeo 02. jula povodom zatvaranja studentskih domova zbog ponovnog izbijanja epidemije. Iako je taj protest bio vesnik onoga što će doći, u javnosti se ova dva protesta gotovo uopšte ne dovode u vezu. Razlog za to treba tražiti u nespremnosti šire javnosti da podrži studentski protest. Desničarska malograđanština, koja danas peni na beogradskim ulicama, osuđivala je tada studente da su sebični, da gledaju „samo svoje du*e“, da se “ne bave Kosovom” itd, a slični su se glasovi mogli čuti i na marginama levice, sa nipodaštavanjem studentskih napora zbog navodnih nedostataka socijalnih zahteva. U pitanju su deklasirani elementi koji su svoj kukavičluk i impotenciju usmeravali na studente. U takvim stavovima često su se videli i tragovi anti-intelektualizma, prezira prema poštenom trudu i radu, ali pre svega prezira prema omladini.

Bilo je jasno od početka da je studentski protest protiv zatvaranja domova nedvosmisleno socijalni protest, da se razlikuje od onih prethodnih artificijelnih „opozicionih“ i „1od5milionskih“, da dolazi iz autentičnih potreba siromašnih studenata i da su ga studenti organizovali svojim snagama. To je bio prvi udarac „teoriji apatije“ koja je govorila da se „narod umorio“. Studenti su bacili iskru pobune.

Nova omladina

Pobuna od sedmog jula otvorila je nove socijalne horizonte i zapečatila novu političku krizu u zemlji, koja je započela raspisivanjem izbora bez izbora i sazivanjem nove “narodne skupštine” bez i poslednjih ostataka demokratske legitimnosti. Protest je tu novu, duboku političku krizu, potpisao na ulici. Sukob policije i demonstranata, neuobičajen za ove prostore, najavljuje novu socijalnu epohu. Vlast je demonstrirala silu nad sopstvenim građanima, koji joj sa druge strane nisu ostali dužni u spremnosti da pruže otpor.

Taj otpor je, ipak, dočekan na nož kod privilegovanih građanskih elemenata, sa insistiranjem na teorijama zavere o ubačenim agentima provokatorima koji izazivaju nasilje. Iako, verovatno, tu metodiku koriste i današnji vlastodršci kao i svi prethodni, ta se teorija ubrzo pretvorila u još jednu histeričnu osudu omladine.

Borbena omladina pomrsila je njihove račune i uvela novi element u socijalnu stvarnost. Ona je otvorila prostor za izlazak politike na ulice i tako razbila usku platformu na kojoj se do sada vodila politička borba između zavađenih buržoaskih klika. Svi „opozicioni lideri“ kao i lideri desnice su navodno najureni sa protesta. Vlasti su poslale jurišne odrede do zuba naoružane policije na – kako je to vladajuća partija korupcije i nasilja cinično plasirala u (bez)izbornoj kampanji – “svoju decu”. Sve maske su pale i sve što je staro je propalo.

Propala je stara, eksluzivna politička platforma buržoaskih klika, koja se vrtela oko ispraznih pitanja, bezidejne, interesne borbe za vlast, i isključivala aktivnost masa u društvenom, ekonomskom i političkom procesu – zbog čega su razočarani malograđanski elementi i razvili svoju teoriju o „apatičnosti naroda“. Ipak, „Srbija je jedna velika tajna“, gde „ne zna dan šta noć kuva niti noć šta zora rađa“ – opet je tradicionalno ustaničkog sedmog jula narod Srbije pokazao da ga je teško izbrisati iz istorije, da on zapravo jedini može i da je stvara.

Uvređeni nad sopstvenom nesposobnošću i neodgovornošću, sve poluge vladajuće klase pokušavaju da oslikaju omladinu u prljavom, huliganskom svetlu. Ipak, nije se samo delikventska, besperspektivna omladina suočila sa policijskom brutalnošću – svedoci smo hapšenja i prebijanja studenata, srednjoškolaca, radničke omladine. Poslednja vest je o hapšenju omladinca Igora Šljapića, poštenog i nedužnog studenta, učesnika u organizaciji protesta protiv iseljavanja studentskih domova. Objavljen je totalni, bezdušni sistemski rat omladini – koja pokušava da dođe do daha.

Uhapšeni student Igor Šljapić, sa transparentom “Stop nasilju”

Perspektiva radničke klase

Radnička klasa je ovom pobunom dobila potencijalno novog pouzdanog saveznika – novu omladinu, koja raste na barikadama. Najnapredniji elementi radničke klase, revolucionari i antifašistički intelektualci treba da imaju poverenja u omladinu i ustostruče svoj rad među njom. Oni treba da budu najbolji prijatelji omladine, koja je i sama izdana i bez iskrenih prijatelja.

Jedino uporan, nepokolebljiv upliv ovog svesnog, progresivnog elementa može omladini dati odgovorajući oblik i snagu, usmeriti je i osvetlati joj put kojim ona može da pruži svoje nesputane korake emancipacije i pripreme za odlučujuću borbu. Ustostručimo obrazovni i organizacioni rad među omladinom!

Radnička omladina imaće u toj stvari posebnu ulogu. Ona je pozvana da bude predvodnik nove generacije. Nosimo novi svet u našim srcima, i neka on raste svakog dana. Uz Savez rada i proletersku čast, nek ROSA juriša za narodnu vlast!

U srcima tinja, u mraku plaminja nove bune žar. Radni narod i omladina grcaju u neizvesnosti, bedi i neprosvećenosti – i samo poslednji nitkov i materijalno i duhovno korumpirana kukavica može stajati po strani i osuđivati zaboravljenu omladinu za opravdani bes. Usmerimo bes u pravu tačku, u dubine izvora državnog nasilja i kapitalističke bede – organizujmo socijalnu revoluciju!

Vaspitavajmo omladinu u duhu nerazrušivog saveza sa radničkom klasom, koja jedina u savremenom društvu može da organizuje revolucionarnu društvenu silu.

Okupljajmo radni narod u popularne komitete jedinstva i borbe, organizujmo revolucionarno demokratsku moć radnog naroda – snagu koja jedina može da spreči nastupajuću prirodnu i socijalnu katastrofu!

AK Revolucionarnog saveza rada Srbije i IK Radničke omladine Srbije,
jul 2020

Leave a Reply

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: