Sedmojulski proglas RSRS

Akcioni komitet Revolucionarnog saveza rada Srbije, uz prisustvo članova Inicijativnog komiteta Radničke omladine Srbije, održao je 04. jula 2020. godine memorijalnu julsku sednicu u znaku obeležavanja godišnjice odluke CK KPJ o pokretanju ustanka protiv fašističkog okupatora 1941.

Kao i tog ustaničkog jula, radni narod naše zemlje dočekuje i ovaj jul 2020. u sličnoj neizvestnosti, koja odražava ne samo domaće prilike nego i krupne svetske događaje, po mnogima najveće međunarodno iskušenje od Drugog svetskog rata. Pandemija koronavirusa je, rečima Međunarodne konferencije marksističko-lenjinističkih partija i organizacija (CIPOML): „neobičnom brzinom i geografskom širinom uzdrmala sve vrste društvenih odnosa“. (CIPOML, REVOLUCIONARNI POREDAK JE MOGUĆ I NEOPHODAN)

Zdravstvena kriza se ubrzo pretvorila u socijalnu činjenicu. Odgovor imperijalističke buržoazije koja, rastrzana u bari zasebnih interesa, nije u stanju da povede jedinstvenu međunarodnu borbu protiv zajedničkog prirodnog neprijatelja čovečanstva i koja je, pokazuje se, spremna da žrtvuje milione ljudi zarad svojih profita – zabrinjava sve više. Na jesen se očekuje, kako nepredvidiva borba sa zarazom, tako i do sada neviđena ekonomska i socijalna kriza. Kapitalizam u svojoj najrazvijenijoj, prezreloj imperijalističkoj fazi – dovodi čovečanstvo na rub propasti, na prag prirodne i društvene katastrofe.

Krupni monopoli su u sličnim istorijskim kriznim situacijama videli izlaz u ratu i fašizmu. Radnička klasa i narodi sveta biće primorani da još jednom pruže zreli, antiimperijalistički i antifašistički odgovor.

Srbija je velika tajna – ne zna dan šta noć kuva niti noć šta zora rađa…“
Desanka Maksimović, SPOMEN NA USTANAK

U Srbiji, uz hroničnu socijalnu, trenutnu zdravstvenu i predstojeću ekonomsku – razvija se i nova politička kriza. Nakon održanih, po zdravlje rizičnih, izbora bez izbora – buržoaski parlament izgubio je i poslednje ostatke političkog karaktera i postao ogoljeni „staleški“ organ vladajućeg klana novopečenih buržuja sa izraženim karakteristikama sitnoburžoaske fanatičnosti. Vladajući režim na čelu sa „šestojanuarskim“ Vučić Aleksandrom u svojoj osionosti ni ne primećuje novu krutost i fragilnost svog položaja, pokazuje da gubi tlo pod nogama i vezu sa realnošću, što će – uz postojeću opasnu društvenu klimu na globalnom nivou – dodatno podstaći profašističke tendencije u borbi za održavanje vlasti.

I poslednje buržoaske institucije padaju pred zadatkom uspostavljanja narodnog i nacionalnog jedinstva. Stožer novog narodnog jedinstva može biti samo organizovana i moćna radnička klasa, koja oko sebe okuplja šire slojeve radnog naroda, pokrete žena i omladine, intelektualce i profesionalce. Vreme je da radnička klasa preuzme zastavu demokratije i nacionalne slobode i ravnopravnosti, kako u Srbiji, tako i na celom Balkanu – na kojem izrasta nova generacija levičarskih boraca, u prepremi se za tešku i odlučnu borbu.

Potrebno je intenzivno pojačati rad na organizovanju radničke klase, koja je, pokazuje se – jedina kadra da spase situaciju – kako u zemlji, tako i u celom svetu. Ko još, nakon korona krize, nakon požrtvovanosti zdravstvenih i drugih takozvanih „esencijalnih“ radnika – može da tvrdi da „radnička klasa više ne postoji?“ Radnička klasa ne samo da, svima je jasno, postoji, već ona – pokreće, održava i spašava svet. Ipak, pokazalo se da je taj, buržoaski svet, prema radničkoj klasi nastrojen do srži neprijateljski. Buržoaski aplauzi radnicima tokom krize bili su samo dimna zavesa za izigravanje radničke klase, u pripremi za još krvoločniji napad. Radnička klasa ne sme da ostane žrtveno jagnje već mora da pokaže svetu “svoje krasno lice“.

Radnička klasa Srbije mora da ojača postojeće i stvori nove demokratske organe svoje društvene, ekonomske i političke moći – kako bi, ne samo odbranila sebe, nego i preuzela stvar u svoje ruke i povela ceo srpski narod putem izlaska iz krize. Nema više mesta toleranciji prema nemaru, sebičnosti, nezainteresovanosti i dezorganizovanosti buržoaskih klika. Samo organizovana radnička klasa, u tesnoj saradnji sa naučnicima i profesionalcima, može da savlada postojeći društveni haos i obezbedi sretniju i izvesniju budućnost.

Naš glavni zadatak trenutno se sastoji u revitalizaciji radničkog organizovanja. Moramo da usresredimo svoje snage na:

  • rad na jedinstvu sindikalnog pokreta;
  • stvaranje i jačanje lokalnih narodnih komuna solidarnosti i uzajamne pomoći;
  • organizovanje lokalnih i regionalnih Radničkih kongresa i nacionalne Radničke skupštine.

Proleteri nemaju šta da izgube, osim svojih okova – a imaju da dobiju čitav svet…“
Karl Marks, KOMUNISTIČKI MANIFEST

Ne odzvanjaju li danas i ove Marksove reči i ovi tesni okovi!? Zaista – pred neizvesnom situacijom kada se ne zna šta nosi dan a šta noć, kada su životi postali jefitniji, treba se zapitati – imamo li šta više da izgubimo!? Nećemo li se, ako ne stupimo u izvršavanje svojih revolucionarnih zadataka, jedne od tih noći probuditi u haosu otvorene terorističke diktature – fašizmu!? Ako se danas borba čini teškom, tada će biti još teža. Što smo duže pasivni pred zadacima koji nam se ukazuju – više gubimo.

Narode Srbije! U tebi je sigurno ostalo one slobodarske snage koja, kao i onih julskih ustaničkih dana, može da donese preokret. Neka pošteni Srbi i sva njihova balkanska braća opet budu značajan tas na vagi u borbi čovečanstva protiv sila mraka.

Radnička klasa će spasiti zemlju!
U borbu! U revoluciju! U socijalizam!

AK RSRS,
07 jula 2020.