Sve buržoaske partije su podanice velikih sila

Ko je prethodnih dana pratio izlaganja predstavnika izbornih lista na predstojećim parlamentarnim izborima u Republici Srbiji imao je priliku da čuje vrlo slične programe. Sve liste se slažu da Srbija treba da se osloni na veliku stranu silu u svojoj spoljnoj politici, jedina razlika je u mišljenju na koju od stranih sila: SAD, Nemačku, Rusiju, Kinu. Čak i one političke partije koje sebe smatraju patriotskim i žestoki su zagovornici nezavisnosti i suvereniteta imaju svoje predloge, razloge i čvrsto veruju kako takva politika Srbiji može da pomogne.

Ukoliko Srbija sebe u spoljnoj politici veže za neku veliku silu – gubi svoju nezavisnost i suverenitet i dobija status potčinjenog imperijalističkog priveska, u obavezi da radi ono što imperijalistička država-metropola naredi. U takvoj situaciji gubimo svoju političku i ekonomsku nezavisnost.

Ako želimo da budemo ravnopravni s drugima i time očuvamo svoju nezavisnost i suverenitet – savez sa velikim silama bio bi poguban i neravnopravan. Samo saradnja sa državama i narodima koje su u sličnoj poziciji kao i Srbija, koje takođe žele da se oslobode imperijalističkog jarma može da doprinese obostranom napretku i poštovanju. Mali, slobodarski narodi u savremenoj epohi su nosioci promena i stvaranja uslova za slobodno društvo jednakih.

Ako u kontekstu vezivanja za velike sile posmatramo ekonomske odnose vidimo da predstavnici izbornih lista kao papagaji ponavljaju da ekonomski razvoj Srbije pokreću mala i srednja preduzeća . Naravno, svako ko je iole upoznat sa političkom ekonomijom shvata da razvoj malih i srednjih preduzeća ne podstiče razvoj državne privrede i ne smanjuje nezaposlenost na stopu koja može da bude održiva i uticala na trajnije smanjenje nezaposlenosti. U uništenoj privredi koja grca na svakom koraku, kao što je srpska privreda, mala i srednja preduzeća nikako ne mogu da budu motor razvoja, naročito ako su to preduzeća kooperanti velikih inostranih firmi, a što jeste slučaj u Republici Srbiji.

Samo velike fabrike i proizvodni pogoni koji bi upošljavali armije radnika mogu da stvore uslove za razvoj privrede, smanjenje nezaposlenosti  i utiču na rast bruto domaćeg proizvoda. Umesto da država daje subvencije stranim firmama koje se mere milionima evra i koje posluju na ograničen vremenski period, potrebno je da država stvori uslove za razvoj tako što će sa stručnjacima otvarati nove fabrike i razvijati postojeće pogone, koristiti profit za nove fabrike kako bi pokrenuli privredu i industriju. Kao što je izneo Lenjin, državni kapitalizam je nužnost na početku razvoja socijalističkog sistema.

Kako bi to bilo moguće potrebno je da imamo potpunu ekonomsku suverenost i nezavisnost, a koju je jedino moguće ostvariti u socijalističkom društvu, gde radnici ne bi bili robovi već ljudi, koji bi mogli da žive od svog rada ne plašeći se za sutra.

Radnička klasa će spasiti zemlju!
U borbu! U revoluciju! U socijalizam!

AK RSRS,
jun 2020.

Leave a Reply

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: