150 godina Lenjina: O ZNAČAJU BORBENOG MATERIJALIZMA

150 GODINA LENJINA

Danas je veliki dan, koji slavi celo napredno čovečanstvo – radnička klasa i revolucionari celog sveta: na današnji dan, pre tačno 150 godina, rođen je genijalni Lenjin (link ka kratkoj, ranoj Lenjinovoj biografiji).

Revolucionarni savez rada Srbije (RSRS) i Edukativna komuna “Ljiljana Bogoeva Sedlar” tom prilikom predstavljaju ekskluzivno, na našem jeziku još uvek neobjavljeno u digitalnom formatu, Lenjinovo filozofsko delo koje izdržava svaki zub vremena i ostaje putokaz svim mislećim i naprednim ljudima: O ZNAČAJU BORBENOG MATERIJALIZMA (u nastavku).

Marksistički genije proleterske revolucije u ovom delu zaveštava svoje misli o naučnom značaju filozofije u savremenom svetu. To je deo Lenjinove ostavštine koje je još uvek nedovoljno produbljeno, što je, između ostalog, zabeleženo i na Konferenciji sovjetskih filozofskih radnika 1947. godine. U okviru priprema za obeležavanje ovog značajnog jubileja, Edukativna komuna prethodno je objavila članak NOVO PROTIV STAROG, kako bi dodatno doprinela ovoj krupnoj filozofskoj raspravi – za koju veliki Lenjin insistira da je sastavni deo borbe za vlast radničke klase, borbe za socijalizam.

O ZNAČAJU BORBENOG MATERIJALIZMA
V. I. LENJIN

Zadržao bih se na nekim pitanjima koja bliže određuju sadržaj i program onog rada koji je najavila redakcija časopisa u uvodnoj izjavi uz broj 1 – 2.

U toj izjavi se kaže da svi koji su se ujedinili oko časopisa ,,Pod zastavom marksizma“ nisu komunisti, ali su svi dosledni materijalisti. Mislim da je ovaj savez komunista s nekomunistima bezuslovno potreban i da pavilno određuje zadatke časopisa. Jedna od najvećih i najopasnijih grešaka komunista (kao i revolucionara uopšte koji su uspešno izveli početak velike revolucije) jeste predstava da se revolucija može izvršiti rukama samih revolucionara. Naprotiv, za uspeh svakog ozbiljnog revolucionarnog rada neophono je razumeti i uspeti ožvotvoriti to da su revolucionari sposobni da odigraju ulogu samo kao avangarda prave životnosposobne i napredne klase. Avangarda samo tada ispunjava zadatje avangarde kad ume da se ne odvaja od mase kojom rukovodi nego da stvarno vodi napred čitavu masu. Bez saveza s nekomunistima u najrazličitijim oblastima delatnosti ni o kakvoj uspešnoj komunističkoj izgradnji ne može biti ni govora.

Ovo važi i za posao odbrane materijalizma i marksizma koga se latio časopis ,,Pod zastavom marksizma“. Kod glavnih pravaca napredne društvene misli Rusije postoji, na sreću, solidna materijalistička tradicija. Da ne govorimo Georgiju Plehanovu, dovoljno je spomenuti Černiševskog, od koga su savremeni narodnjaci (narodni socijalisti, eseri i slični) čestoišli nazad u poteri za modernim reakcionarnim filozofskim učenjima, dozvoljavajući da ih zavede lažni sjaj ,,poslednje reči“ evropske nauke i ne umeći da pod tim sjajem raspoznaju ovu ili onu vrstu izmežarenja buržoaziji, njenim predrasudama i buržoaskoj reakcionarnosti.

U svakom slučaju, mi u Rusiji još imamo – i dosta dugo ćemo, bez sumnje, imati – materijaliste iz tabora nekomunista, i naša je bezuslovna dužot da privlačimo zajedničkom radu sve pristalice doslednog i borbenog materijalizma u borbi protiv filozofske reakcije i protiv filozofskih predrasuda tzv. ,,obrazovnog društva“. Diecgen – otac, koga ne teba mešati s njegovim isto toliko pretencioznim koliko i rđavim književnikom – sinom, izrazio je pravilno, precizno i jasno osnovno stanovište marksizma prema filozofskim pravcima koji vladaju u buržoaskim zemljama i koji uživaju među njihovim učenjacima i publicistima pažnju rekavši da profesori filozofije u savremenom društvu u većini slučajeva nisu u stvari ništa drugo do ,,diplomirani lakeji popovštine.“

Naša ruska inteligencija koja voli sebe da smatra naprednom, kao, upstalom, i njihova sabraća u svim ostalim zemljama , nikako ne vole da se prenese na plan one ocene koju daju reči Diecgena – oca. A to ne vole zato što im istina bode oči. Dovoljno se iole udubiti u državnu, zatim u opšte ekonomsku , zatim praktično životnu i svakojaku drugu zavisost savremenih obrazovanih ljudi od vladajuće buržoazije pa da se shvati apsolutna pravilnost oštre Diecgenove karakteristike. Dovoljno je setiti se ogromne većine modernih filozofskih pravaca koji tako često niču u evropskim zemljama, počevši, na primer, od onih koji su bili povezani s otkrićem radijuma i završavajući s onima koji sada nastoje da se uhvate za Ajnštajna, da bismo predstavili sebi vezu između klasnih interesa i klasne pozicije buržoazije, njenog podržavanja svakojakih formi religija i idejnog sadržaja modernih filozofskih pravac.

Iz navedenog se vidi da časopis koji hoće da bude organ borbenog materijalizma mora biti borbeni organ, prvo, u smislu nemornog razgolićavanja i gonjenja svih svremenih ,,diplomiranih lakeja popovštine“, svejedno da li oni istupaju kao predstavnici zvanične nauke ili kao slobodni strelci koji sebe nazivaju ,,demokratskim levim ili idejnosocijalističkim publicistima.“

Drugo, tkav časopis mora da bude organ borbenog ateizma. Kod nas postoje nadleštva ili u namanju ruku, državne ustanove koje upravljaju tim radom. Ali taj rad se obavlja krajnje mlitavo, krajnje nezadovoljavajuće, pod pritiskom, očigledno, opštim uslovima našeg istinski ruskog (makar i sovjetskog) birokratizma. Stoga je izuzetno važno da radi dopune rada odgoarajućih državnih ustanova, radi njegovog ispravljanja i oživljavanja, časopis koji se posvetio zadatku da postane organ borbenog materijalizma vodi neumornu ateističku propagandu i borbu. Treba pažljivo pratiti svu odgovarajuću literaturu na svim jezicima, prevodeći ili bar pozivajući se na sve iole vredno u toj oblasti.

Engels je davno savetovao rukovodiocima savremenog proletarijata da prevode, radi masovnog širenja u narodu, borbenu ateističku literaturu kraja 18. veka. Na našu sramotu, mi dosad nismo to učinili (jedan od mnogobrojnih dokaza za to da je osvojiti vlast u revolucionarnoj epohi kudikamo lakše nego umeti pravilno koristiti tu vlast). Ponekad se ova naša mlitavost, neaktivnost i neumeće opravdava svakojakim ,,visokoparnim“ razlozima: kažu, na primer, da je stara ateistička literatura 18. veka zastarela, nenaučna, naivna i slično. Nema ništa gore od takvih, tobože učenih, sofizama iza kojih se krije ili pedantstvo ili potpuno nerazumevanje marksizma. Dakako, i nenaučnog i naivnog naći će se mnogo u ateističkim delima revolucionara 18. veka. Ali niko ne brani izdavačima tih dela da ih skrate i snabdeju kratkim pogovorima u kojima će se ukazati na progres naučne kritike religije koje je čovečanstvo izvršio do kraja 18. veka, ukazati na odgovarajuća najnovija dela itd. bila bi najveća greška i najgora greška koju može da učini marksista, misliti da mnogo milionske (naročito seljačke i zantlijske) mase, koje je čitavo savremeno društvo osudilo na mrak, neznanje i predrasude, mogu izaći iz tog mraka samo po direktnoj liniji čistog marksističkog prosvećivanja. Tim masama treba dati najraznolikiji materijal iz ateistilke propagande, upoznavati ih sa činjenicama iz najrazličitijih oblasti života, prići im i ovako i onako da bismo ih zainteresovali, probudili iz religioznog sna, prodrmali ih sa najrazličitijih strana, najrazličitjim načinima i slično.

Okretna, živa, talentovana, publicistika starih ateista 18. veka, koja oštroumno i otvoreno napada vladajuću popovštinu, najčešće će bitihiljadu puta podesnija za buđenje ljudi iz religioznog sna nego dosadna, suvoparna, gotovo nikakvim vešto odabranim činjenicama neilustrovana prepričavanja marksizma koja preovladavaju u našoj literaturi i koja (što da tajimo) često unakažavaju marksizam. Sva iole veća dela Marksa i Engelsa su kod na prevedena. Za bojazan da će stari ateizam i stari materijalizam ostati kod nas nedopunjeni onim ispravkam koje su uenli Marks i Engels – nema baš nikakvih razloga. Najvažnije je – a upravo to najčešće zaboravljaju naši nazovi marksisti, a ustvari komunisti koji nadgrađuju marksizam – umeti zainteresovati još sasvim nerazvijene mase svesnim odnosom prema religioznim pitanjima i svesnom kritikom religija.

S druge stran, pogledajte predstavnike savremene naučne kritike religija. Gotovo uvek ti predstavnici obrazovane buržoazije ,,dopunjavaju“ svoje vlastito opovrgnuće religioznih predrasuda takvim rasuđivanjama koja ih odmah izobličavaju kao idejne robove buržoazije. , kao ,,diplomirane lakeje popovštine“.

Dva primera. Prof R. Dž. Viper izdao je 1918. godine brošuru ,,Nastanak hrišćanstva.“ Prepričavajući glavne rezultate savremene nauke, autor ne samo što se bori protiv predrasuda i protiv prevare, koje su oružje crkve kao političke organizacije, ne samo što zaobilazi pretenziju da se uzdigne iznad obe ,,krajnosti“: i idealističke i materijalstičke. To je izmećarenje vladajućoj buržoaziji, koja u čitavom svetu upotrebljava stotine miliona rubalja od profita koji cedi iz radnika za pomaganje religije.

Poznati nemački naučnik Artur Druz, opovrgavajući u svojoj knjizi ,,Mit o Hristu“ religiozne predrasude i priče, doakzujući da nikakvog Hrista nije ni bilo, izjašnjava se na kraju knjige za religiju, samo obnovljenu, očišćenu, rafinisanu, sposobnu da se suprotstavi ,,naturalističkoj bujici koja svakog dana jača sve više i više (stre. 238. četvrtog nemačkog izdanja 1910. godine.) To je reakcionar neprekriven, svestan koji otvoreno pomaže eksploatatorima da zamene stare i trule religiozne predrasude novim predrasudama, još gadnijim i još podlijim.

To ne znači trebalo prevoditi Druza. To znači da komunisti i svi dosledni materijalisti moraju,vostvarujuci u izvesnoj meri svoj savez s progresivnim delom buržoazije, neumorno izobličavati taj njen deo kad on pada u reakcionarnost. To znači da bi zaziranje od svega s predstavnicima buržoazije XVIII veka, tj. epohe kad je ona bila revolucionarna, značilo izneverivanje marksizma i materijalizma, jer „savez“ sa Druzima u ovoj ili onoj formi, u ovom ili onom stupnju, za nas je obavezan u borbi protiv vladajućih religioznih mračnjaka.

Časopis „Pod zastavom marksizma“, koji hoće da bude organ borbenog materijalizma, mora davati mnogo prostora ateističkoj propaganda, pregledu odgovarajuće literature i ispravljanju ogromnih nedostataka našeg državnog rada u toj oblasti. Naročito je važno iskorištavanje knjiga i brošura sa mnogo konkretnih činjenica i poredaba koje pokazuju vezu klasnih interesa i klasnih organizacija savremene buržoazije s organizacijama religioznih ustanova i religioznom propagandom.

Izvanredno su važni svi materijali koji se odnose na Sjedinjene Države Severne Amerike, u kojima se manje ispoljava oficijalna, službena, državna veza između religije i kapitala. Ali zato nam postaje jasnije da takozvana „savremena demokratija“ (pred kojom tako nerazumno nerazumno metanišu menjševici, eseri i delimično anarhisti i t. sl.) nije ništa drugo do sloboda da se propoveda ono sto je buržoaziji korisno da se propoveda, a njoj je korisno da se propovedaju najreakcionarnije ideje, religija, mračnjaštvo, odbrana eksploatatora i t. sl.

Nadajmo se da ce časopis koji hoće da bude organ borbenog materijalizma dati našoj čitalačkoj publici preglede ateističke literature s karakteristikom za koji krug čitalaca i u kom pogledu bi mogla biti prikladna ova ili ona dela i s ukazivanjem na ono šta se pojavilo kod nas (a treba smatrati da se pojavilo samo ono sta je izašlo u podnošljivim prevodima, a njih nema tako mnogo) i šta još treba da bude izdano.

Osim saveza s doslednim materijalistima koji ne pripadaju partiji komunista, nije manje važan, ako nije i važniji za onaj rad koji borbeni materijalizam treba da obavi, savez s predstavnicima savremenih prirodnih nauka koji naginju materijalizmu i koji se ne boje da ga brane i propagiraju protiv pomodnih filozofskih kolebanja u pravcu idealizma i skepticizma sto vladaju u takozvanom „obrazovanom drustvu“.

U broju 1-2 časopisa „Pod zastavom marksizma“ objavljeni članak A. Timirjazeva o Ajnštajnovoj teoriji relativiteta daje nade da će časopisu poći za rukom ostvariti i ovaj drugi savez. Na njega treba obratiti više pažnje. Treba imati na umu da se upravo iz oštre promene koju doživljava savremena prirodna nauka rađaju gotovo uvek reakcionarne filozofske skole i školice, pravci i pravčići. Pratiti pitanja koja ističe najnovija revolucija u oblasti prirodnih nauka i privlačiti tome radu u filozofskom časopisu istrazivače je zbog toga zadatak bez čijeg rešenja ne može borbeni materijalizam ni u kom slučaju ne može biti ni boreni ni materijalizam. Ako je Timirjazev u prvom broju časopisa morao kazati da se za Ajnštajnovu teoriju, koji sam, po rečima Timirjazeva, ne vodi nikakvu aktivnu kampanju protiv osnova materijalizma, vec uhvatila ogromna masa predstavnika buržoaske inteligencije svih zemalja, onda to važi ne samo za Ajnštajna nego za čitav niz, ako ne i za većinu, velikih reformatora prirodnih nauka počev od kraja XIX vijeka.

I zato, da se ne bismo prema takvoj pojavi odnosili nesvesno, moramo shvatiti da bez solidne filozofske osnove nikakve prirodne nauke i nikakav materijalizam ne mogu izdrzati borbu protiv navale buržoaskih ideja i ponovnog uspostavljanja buržoaskog pogleda na svet. Da bi tu borbu izdržao i proveo do kraja s punim uspehom, prirodnjak mora biti savremeni materijalist, svestan pristalica onog materijalizma koji predstavlja Marks, to jest mora biti dijalektički materijalist. Da bi postigli taj cilj, saradnici časopisa „Pod zastavom marksizma“ moraju organizovati sistematsko izucavanje Helegove dijalektike s materijalističkog gledišta, tj. one dijalektike koju je Marks praktično primenjivao u svom „Kapitalu“ i u svojim istorijskim i političkim radovima, i to primenjivao s takvim uspehom da danas svaki dan buđenja i stupanja novih klasa u život i u borbu na Istoku (Japan,Indija,Kina) tj. onih stotina miliona čovečanstva koje sačinjavaju veći deo stanovništva zemlje i koji su svojom istorijskom neaktivnošću i svojim istorijskim snom dosad uslovljavali stagnaciju i truljenje u mnogim naprednim evropskim državama, svaki dan buđenja i stupanja u život novih naroda i novih klasa sve više i više potvrđuje marksizam.

Dakako, posao takvog izučavanja, takvog tumačenja i takvog propagiranja Hegelove dijalektike izvanredno je težak i, nesumnjivo, prvi pokušaji u tom pogledu biće vezani s pogreškama. Ali samo onaj ne greši ko ništa ne radi. Oslanjajući se na to kako je Marks primjenjivao materijalistički shvaćenu Hegelovu dijalektiku, mi možemo i moramo razrađivati tu dijalektiku sa svih strana, štampati u časopisu odlomke iz glavnih Hegelovih dela, tumačiti ih materijalistički komentarišući ih primerima primene dijalektike kod Marksa, a takođe i onim primerima dijalektike u oblasti ekonomskih i političkih odnosa kojih novija istorija, naročito savremeni imperijalistički rat i revolucija, daje neobično mnogo. Grupa urednika i saradnika časopisa „Pod zastavom marksizma“ mora da bude, po mom mišljenju, svoje vrste „drustvo materijalističkih prijatelja Hegelove dijalektike“. Savremeni prirodnjaci naći će (ako umeju tražiti i ako mi naučimo da im pomažemo) u materijalistički protumačenoj Hegelovoj dijalektici niz odgovora na ona filozofska pitanja koja postavlja revoluciju u prirodnoj nauci na kojima „skreću“ u reakciju intelektualski poklonici buržoaske mode.

Bez postavljanja takvog zadatka i njegovog sistematskog ispunjavanja, materijalizam ne moze da bude borbeni materijalizam. On će ostati, da upotrebim Ščedrinov izraz, više onaj koga biju nego onaj ko bije. Bez toga će veliki prirodnjaci jednako često kao i dosad biti bespomoćni u svojim filozofskim zaključcima i generalizacijama. Jer prirodna nauka napreduje tako brzo, proživljava period takve duboke revolucionarne promene u svim oblastima da ona ni u kom slučaju ne može da se liši filozofskih zaključaka.

Na kraju ću navesti primer koji ne spada u oblast filozofije, ali svakako ide u oblast društvenih pitanja kojima časopis „Pod zastavom Marksizma“ takođe hoće da pokloni pažnju.

To je jedan od primera za to kako savremena kvazi-nauka u stvari služi kao provodnik najgrubljih i najgnusnijih reakcionarnih pogleda.

Nedavno su mi poslali časopis Ekonomist br. 1 (godina 1922.) koji izdaje XI odsek Ruskog tehničkog društva. Mladi komunist koji mi je poslao taj časopis (verovatno nije imao vremena da se upozna sa sadržajem časopisa) iz neopreznosti se o časopisu izrazio vrlo simpatično. U stvari, časopis je, ne znam koliko svesno, organ savremenih pristalica feudalizma koji se kriju pod plaštem naučnosti, demokratizma i t. sl.

Neki g. P. A. Sorokin objavljuje u tom čaopisu opširna tobože sociološka istraživanja “O uticaju rata”. Učeni članak vrvi učenim pozivanjima na sociološke radove autora i njegovih mnogobrojnih inostranih učitelja i drugova.

Evo kakva je njegova učenost:
Na strani 83 čitam:

“Na 10.000 brakova u Petrogradu dolaze sada 92,2 razvoda
-cifra fantastična, pri čemu su od 100 razvedenih brakova
51,1 trajali manje od jedne godine, 11% manje od jednog meseca,
22% manje od dva meseca, 41% manje od 3 do 6 meseci i samo 26% više od šest meseci. Ove brojke govore da je savremeni legalni brak forma koja se u stvari krije vanbračne polne odnose i daje mogućnost ljubiteljima jagode da legalno zadovoljavaju svoje apetite (ekonomist br. 1 str. 83)”

Nema sumnje da i taj gospodin i ono rusko tehničko društvo koje izdaje časopis i objavljuje u njemu takva rasuđivanja, ubraja sebe u pristalice demokratije i smatraće za najveću uvriedu kad ih nazovemo onim što u stvari jesu, tj. pristalicama feudalizma, reakcionarima, diplomiranim lakejima popovštine.

Najmanje upoznavanje sa zakonodavstvom buržoaskih zemalja o braku, rastavi i vanbračnoj deci, a isto tako s faktičnim stanjem stvari u tom pogledu, pokazaće svakom čoveku koji se interesira pitanjem da se savremena buržoaska demokratija, čak u svim najdemokratskim buržoazijskim republikama, manifestuje u rečenom pogledu upravo feudalno u odnosu prema ženi i vanbračnoj deci.

To, naravno ne smeta eserima, jedom delu anarhista i svim odgovarajućim partijama na zapadu da i dalje galame o demokratiji i o njenom narušavanju od strane boljševika. U stvari, upravo boljševička revolucija je jedina dosledno demokratska revolucija u pogledu takvih pitanja kao što su brak, razvod i položaj vanbračne dece. A to je pitanje koje najneposrednije zadire u interese većeg dela stanovništva u svakoj zemlji. Tek boljševička revolucija je prvi put, bez obzira na velik broj revolucija koje su joj prethodile i koje se nazivaju demokratskim buržoaskim revolucijama, sprovela odlučnu borbu u rečenom pogledu kako protiv reakcionarnosti i feudalizma, tako i protiv običnog licemerstva vladajućih i imućnih klasa.

Ako g. Sorokinu 92 razvoda na 10000 brakova izgleda fantastična brojka, onda ostaje da se pretpostavi da je autor ili živeo i odgajao se u nekom manastiru toliko ograđenom od života da će u postojanje takvog manastira jedva neko poverovati ili da taj autor izvrće istinu za ljubav reakciji i buržoaziji. Svako ko je iole upoznat sa društvenim uslovima u buržoaskim zemljama zna da je stvarni broj faktičkih razvoda (dakako, nesankcionisanih od crkve i zakona) svuda neizmerno veći. Rusija se po tom pogledu razlikuje od drugih zemalja samo po tome što njeni zakoni ne sankcionišu licemerstvo i bespravni položaj žene i njenog dijeteta, nego otvoreno i u ime državne vlasti objavljuju sistematski rat svakom licemerstvu i svakom bespravlju.
Marksistički časopis moraće da vodi rat i protiv takvih savremenih obrazovanih pristalica feudalizma. Verovatno, veliki deo njih dobija kod nas čak i državne pare i u državnoj je službi za prosvećivanje omladine, mada su oni za tu svrhu isto toliko prikladni koliko bi i notorni razvratnici bili prikladni za ulogu nadziratelja u školama za malu decu.

Radnička klasa u Rusiji umela je da izvojuje vlast, ali još nije naučila da se njome služi, jer, u protivnom slučaju, ona bi takve predavače i članove učenih društava davno učtivo ispratila u zemlje buržoaske “demokratije”. Tamo je takvim pristalicama feudalizma pravo mesto.

Naučiće, ako bude željela da nauči.

12. marta 1922.
-Pod Znamenem Marksizma- br. 3.
Potpis: N. Lenjin

(Preved ZVONKO TKALEC)
Digitalizacija: Edukativna komuna “Ljiljana Bogoeva Seldar”

Leave a Reply

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s