KOMUNISTIČKA DEKLARACIJA RADNICIMA I NARODIMA SVETA – od Kita do Beograda

Avgusta 1994. godine u ekvadorskom gradu Kitu održana je značajna Međunarodna konferencija marksističko-lenjinističkih partija i organizacija – objavom klasnog rata svakoj teoriji “propasti komunizma”. Epohalni marksističko-lenjinistički odgovor iz Kita “Komunističkom deklaracijom radnicima i narodima sveta” – ustanovio je temelje preokreta u tinjajućoj borbi protiv savremenog imperijalizma i revizionizma.

Revolucionarni savez rada Srbije (RSRS) u skladu sa načelima usvojenim na Osnivačkom forumu, kao i odlukama Druge februarske sednice Akcionog komiteta RSRS, a u sklopu sveobuhvatnih priprema za Treću martovsku sednicu AK – uz učesnice Međunarodne konferencije marksističko-lenjinističkih partija i organizacija (CIPOML) priključuje svoju podršku legendarnoj “Kito deklaraciji”- koja pokazuje put radničkoj klasi, novoj proleterskoj omladini i svim narodima sveta.

Akcioni komitet Revolucionarnog saveza rada Srbije
07. marta 2020


On August 1994 at the Ecuador capital Quito, International Conference of Marxist-Leninist Parties and Organisations was held – declaring class-war on any theory of the “downfall of communism”. Epochal Marxist-Leninist reply from Quito by a “Communist Declaration to the Workers and Peoples of the World” laid the foundations for a reversal of the ongoing struggle against modern imperialism and revisionism.

Revolutionary Alliance of Labour of Serbia, in accordance with its principles adopted at the Founding Meeting, as well as in accordance with the decisions of the Second Session of the Alliance’s Action Committee and as part of the comprehensive preparations for the Third Session of the AC – joins its support to the parties and organisations of the CIPOML for the legendary “Quito Declaration” – that shows the way to the working class, to the new proletarian youth, and to all the peoples of the world.

Action Committee of Revolutionary Alliance of Labour of Serbia
07.03.2020.



Komunistička deklaracija radnicima i narodima sveta

Dokle god postoje ljudi koji eksploatišu druge ljude, dokle god kapitalizam uništava ljudsku egzistenciju širom planete, postojaće i borba!

Dokle god imperijalisti i buržoazija ugnjetavaju slabe nacije i razoružane narode, postojaće borba!

Dokle god radnici i narodi sveta teže da promene postojeće društvo, da ga promene u svoju korist i dokle god su, kako bi to postigli, spremni na pobedu ili smrt, postojaće borba!

Istorija svih dosadašnjih društava jeste istorija klasnih borbi. Manifest Komunističke partije.

U suprotnosti sa pomirljivim tvrdnjama kapitalista da radnici i šefovi imaju iste ciljeve, mi se odlučno priklanjamo marksističkoj tezi da je klasna borba pokretačka sila istorije.

Klasna borba neće biti ostvarena dokle god ne budu postignuti najviši opšti ciljevi koje svesno čovečanstvo sebi postavlja. Drugim rečima, (čovečanstvo koje) zna kako da izgradi, nad ruševinama kapitalizma, novi svet socijalizma i komunizma.

Tokom poslednjih nekoliko godina, komunistički i radnički pokreti iskusili su velike preokrete. Proces obnove kapitalizma od XX kongresa Komunističke partije Sovjetskog Saveza – koji je razvio i otvorio put ka događajima poput onih u Istočnoj Evropi, bivšem Sovjetskom savezu, Albaniji itd. – nose tragove delovanja imperijalizma, reakcionarnih snaga, revizionista i pro-kapitalista.

Istorijska ograničenja, neiskustvo, odsustvo teorijskog razvoja, podcenjivanje unutrašnjih kontradikcija socijalističkog društva, birokratizacija i izolacija komunističke partije od radnika i masa bili su uzroci koji su doprineli nesposobnosti komunista, radničkih klasa i naroda da zaštite svoja postignuća i izbegnu obnovu kapitalizma. Osim toga, nismo uspeli da sprečimo regeneraciju buržoaske klase koja je pod maskom “socijalista” preuzela moć i uništila socijalizam.

Nakon poslednjeg napada imperijalizma i kapitalizma (koji se pretvara da je zauvek uništio marksizam-lenjinizam, naučni socijalizam, komunizam, proletersku revoluciju i anti-imperijalizam), ponovo smo se uspostavili širom svih kontinenata.

Mi, komunisti, ponovo ćemo se pojaviti u svakom štrajku radnika, u svakoj narodnoj mobilizaciji, u svakoj borbi radničke klase i naroda za slobodu i demokratiju, u svakoj pobuni mladih, svakom gerilskom pokretu.

Organizovaćemo se, ujedinićemo se, izvućićemo pouke iz onoga što se desilo u prošlosti i nastavićemo da napredujemo.

Dokle god nismo postigli našu istorijsku misiju, nećemo odustati od našeg poduhvata.

Mi ljudi, milioni nas, smo u stalnoj borbi. Mi, radnici, ostaćemo u položaju osnovnih proizvođača vrednosti, kakve god da su varijacije u nivou razvoja proizvodnih snaga.

Na kraju, ništa se neće promeniti dokle god drugi nastave sa dobrim životom na osnovu našeg znoja, dokle god nismo uspešni u menjanju postojećeg društva u pravedno i superiornije.

Koji izum, koji tehnološko-naučni napredak može da promeni ili ignoriše činjenicu da smo mi osnovna osovina trenutnog društva? Sav napredak, naučni i tehnološki, nije i ne može da  poništi prirodu proleterijata, niti činjenicu da su sredstva proizvodnje i dalje u rukama kapitalista.

Bogatstvo stvoreno našim radom je bilo i uvek će biti materijalna osnova tehnološkog i naučnog razvoja. Klasna borba ne može biti uništena, niti može nestati, dokle god postoji privatno vlasništvo nad sredstvima proizvodnje.

I pored toga, moramo da uzmemo u obzir tehnološki i naučni napredak, da njime ovladamo i primenimo ga u korist naroda i revolucije.

“Proleterski pokret je samosvesni, nezavisni pokret ogromne većine u interesu ogromne većine. Proleteri nemaju ništa svoje što bi zaštitili ili ojačali; njihova misija je da unište sve prethodujuće  zaštite i garancije individualne svojine.”  Manifest Komunističke partije

Danas, nijedna klasa ili društveni sloj sem radničke klase ne može da postigne ove zadatke. To je zadatak proleterijata, najrevolucionarnije klase u društvu sa najuzvišenijim podstrekačkim duhom i praksom, sposoban da ujedini i vodi druge klase i eksploatisane slojeve društva u borbi protiv kapitala.

Mi smo prva borbena linija, aktivna u sadašnjoj epohi. Mi, radnička klasa i narod, nikada nismo prekinuli borbu ka ostvarenju naših ciljeva.

Ništa se esencijalno nije promenilo otkako je Lenjin definisao epohu. Situacija je ista danas: era imperijalizma i proleterskih revolucija.

Svi događaji koji su se odigrali od Oktobarske revolucije 1917. godine – Drugi svetski rat, poraz fašizma, oslobođenje kolonijalnih država, kineska revolucija, Vijetnam itd, kao i napredak ostvaren tokom izgradnje socijalizma, poslednja imperijalistička ofanziva, trenutna situacija i borba naroda potvrđuju Lenjinove teze o eri u kojoj živimo. Osnovne kontradikcije i dalje su na snazi.

Imperijalizam i buržoazija sprovode nasilne napade protiv marksizma-lenjinizma i objavljuju njegovu propast. Postavljamo pitanje: ako je marksizam-lenjinizam postao zastareo zašto ga tako uporno napadaju?

Stvarnost je da su svesni da je marksistička teorija veoma živa i aktuelna. Marksizam-lenjinizam se oslanja na razvoj naučnih saznanja, iskustva društvenog napretka i progresivnu misao. U pitanju je teorija revolucionarnog karaktera koja predstavlja istorijske interese proleterijata i celog čovečanstva. Napreduje na dijalektički način, prevazilazeći prepreke i izazivajući nove.

Mi, marksisti-lenjinisti, svesni smo naših slabosti po pitanju primene i razvoja marksizma-lenjinizma, koje su rezultat nedostataka koje ćemo prevazići. Istorijsko iskustvo jasno ukazuje na vitalnost marksizma-lenjinizma. Ukoliko neke drevne i zastarele ideologije i teorije pripadaju prošlosti, onda su to one koje pripadaju buržoaziji. Marksizam-lenjinizam je sadašnjost i budućnost.

Da li je potrebna duboka intuicija da se razume kako se ljudske ideje, pogledi i koncepcije, jednom rečju, ljudska svest, menjanju sa svakom promenom materijalne egzistencije, u svojim društvenim odnosima i društvenom životu?

Kada ljudi govore o idejama koje revolucionišu društvo, oni samo izražavaju činjenicu da su u okviru starog društva stvoreni elementi novog i da poništavanje starih ideja u stopu prati poništavanje starih uslova egzistencije.” Manifest Komunističke partije.

U skladu sa svojim klasnim interesima, revizionisti i oportunisti svih nijansi izvrnuli su iskaze Komunističkog manifesta i izvukli anti-komunističke zaključke. Oni žele da očuvaju svoju poziciju “velikih vođa” i svoje privilegije. Žele da manipulišu radničkim pokretom i spreče radnike u preuzimanju sopstvene sudbine u svoje ruke. Na ovaj način oni služe buržoaziji i nanose veliku štetu radničkoj klasi.

Nasuprot tome, mi, komunisti, borimo se protiv ovih devijacija. Izolujemo ove sluge buržoazije i pomažemo radničkoj klasi da se osloni na sopstvene snage i napreduje.

Revizionizam predstavlja opasnost po revolucionarni proces, po Komunističku partiju i po izgradnju socijalizma. Revizionisti i oportunisti svih nijansi nastavljaju da predstavljaju opasnost protiv koje borba ne može i ne sme biti zaustavljena ili oslabljena.

Raspravljanje o ovim pitanjima, zauzimanje stava u diskusijama, određivanje akcije koja se danas mora preduzeti, učestvovanje u neizbežnoj ideološkoj borbi, neophodno je neodložno uvrstiti u revolucionarni kamp u okviru revolucionarne ideološke ofanzive protiv napada rekcije. Nijedna komunistička, nijedna avangardna Partija revolucije ne sme da zazire od ovih sučeljavanja ideja i koncepcija. Moramo da otvorimo debatu, suprotstavimo ideje, analize, iskustva, lekcije i ciljeve kako bismo došli do zaključka koji će nam omogućiti napredak. Činjenice su tvrdoglave, rekao je Lenjin i upravo zbog toga je neophodno da ostanemo lenjinisti.

Stvorili smo našu Partiju u plamenu borbe protiv revizionizma i oportunizma koji su, zbog svoje ideološke degradacije i političke izdaje, bili osnovni krivci za štetu nanesenu međunarodnom pokretu komunista i radnika.

Komunističke partije su nezaobilazan instrument organizacije revolucije u svakoj od naših zemalja. Mi smo zajedno, na ovoj Međunarodnoj konferenciji marksističkih-lenjinističkih partija i organizacija – prava alternativa za radničku klasu i narode. Plamen revolucije proletarijata i nada svih naroda su u rukama komunista.

“Komunisti se bore za postizanje neposrednih ciljeva, za ojačavanje trenutnih interesa radničke klase; ali u pokretu sadašnjice takođe predstavljaju i staraju se za njegovu budućnost.” Manifest Komunističke partije.

Smatramo da obični ljudi jesu i uvek moraju da budu glavni akteri istorije. Običan narod okrenuo je leđa komunističkim partijama jedino kada su bile birokratizovane i ideološki degenerisane, odnosno kada su izgubile svoj revolucionarni avangardni karakter u službi radničke klase i naroda. Proleteri i komunisti, radnici i narodi nikada ne smeju da prekinu hiljadu i jednu vezu koja ih okuplja.

Mi, komunisti, borimo se zajedno sa radničkom klasom i narodom za njihov interes. Zajedno sa njima moramo i možemo da osvojimo vlast; zajedno sa njima moramo da sagradimo popularne demokratske forme diktature proleterijata i socijalističku državu, a zatim da nastavimo put napred.

Imperijalizam je bio i uvek će biti izvor ratova agresije i osvajanja. Poslednji primeri, u Iraku, Somaliji, Panami, Jemenu, Ruandi, bivšoj Jugoslaviji, bivšem Sovjetskom savezu, na Haitima itd, bili su pozornice rata agresije, rasističkih i reakcionarnih ratova.

Mi osuđujemo pravu prirodu ovih ratova. Mora postojati organizovana i održiva narodna mobilizacija protiv politike rata koju vodi imperijalizam. Radnici, narodi i komunisti moraju da budu u prvim redovima ove mobilizacije.

Za revoluciju je potrebno jedinstvo i akcija radničke klase i naroda. Moramo da budemo stvaraoci ovog jedinstva. Jedinstvo je u isto vreme i koncepcija i praksa. Savezi su neophodni. Kako bismo ih okupili, moramo da iskoristimo sopstvene snage, udružimo se sa drugima, primenjujemo politiku saveza sa revolucionarnim ciljevima. Tada možemo da se upustimo u poduhvate koji ne vode ka ustupcima u principijalnim pitanjima. Ovi savezi i poduhvati nikada ne smeju da nas navedu da zaboravimo da klasna borba uvek ostaje živa.

Borimo se za revoluciju. Branimo prava naroda da koriste revolucionarnu silu za ostvarivanje vlasti. Radi toga, moramo da savladamo i koristimo sve oblike borbe.

Potvrđujemo našu volju da održimo i podignemo visoko zastavu marksizma-lenjinizma, da se borimo za njegovu primenu, da preobrazimo naše partije i organizacije u organizacionu, društveno-političku alternativu, na nacionalnom i međunarodnom nivou. Mi, marksističko-lenjinističke partije i organizacije – potvrđujemo našu odluku da se borimo rame uz rame sa radničkom klasom i narodom, sa demokratama, patriotama i progresivcima, da se usprotivimo dominaciji kapitalista i imperijalista borbom za proletersku revoluciju, borbom za nezavisnost i suverenitet naroda.

Održaćemo u životu duh Pariske komune, Oktobarske revolucije i svih drugih revolucionarnih procesa i iskustava oslanjajući se na principe koje su razradili Marks, Engels, Lenjin i Staljin.

“Komunisti s prezirom odbijaju da prikrivaju svoje poglede i namere. Oni otvoreno izjavljuju da njihov krajni cilj može da bude ostvaren samo putem prisilnog svrgavanja postojećih društvenih uslova. Neka vladajuća klasa drhti pred komunističkom revolucijom! U njoj radnici nemaju šta da izgube sem svojih okova – a imaju da dobiju čitav svet. Proleteri svih zemalja, ujedinite se!

Međunarodna konferencija marksističko-lenjinističkih partija i organizacija (CIPOML)