Došlo je do ovoga: Izbeglice su instrument rata!

Prenosimo tekst Erkumenta Akendiza iz drugarske turske Radničke partije sa portala Evrensel.
English translation: Tim Drayton
prevod: Međunarodni komitet RSRS
05.03.2020, Srbija

Turska gura izbeglice preko granice sa Grčkom a Grčka ih gura nazad. Ono što gledamo je tursko-grčki zajednički režiran film srama. Izbeglice su ovde ping-pong loptice koje lete preko stonoteniskog stola.

Desno orijentisana konzervativna vlada Grčke nema milosti prema izbeglicama. Bili oni stari, deca ili hendikepirani, ljudi koncentrisani na granici su gušeni gasom ili bombardovani  šok bombama. Rat pokrenut protiv izbeglica je nazvan “Push back” (“guraj nazad” – “odlaganje rešenja”…) Grčka je prethodno dospela u žižu javnosti zbog bezbrojnih slučajeva torture duž obale reke Marice.

Stoga, kako bi trebao da se nazove metod koji turska vlada implementira? Mislim da bi mogao biti nazvan “push forward”. (guraj napred, ubrzavati rešenje). Turska gura izbeglice preko granice sa Grčkom a Grčka ih vraća nazad. Ono što mi gledamo je zajedničko režiran tursko-grčki film srama. Izbeglice su ovde ping-pong loptice koje lete preko stonoteniskog stola. Lažne nade i muke se ne mogu pouzdano izračunati.

Postavši izolovana u sirijskom teatru, Erdoganova administracija koristi izbeglice kao politički adut. Ona želi da raširi krizu u Evropu putem izbeglica. Ovo je u osnovi ono na šta se problem svodi. Svet je video dva velika imperijalistička rata u 20.veku i milione raseljenih izbeglica. Ali palo je na to da Erdogan i njegova partija AKP u 21. veku koriste izbeglice kao instrument rata.

Ništa sem sramote ovde ne vidimo:

Milioni izbeglica su transportovani u opštinskim javnim vozilima, sa znanjem da kapije neće biti otvorene. Govoreći za NTV, žena izbeglica kaže: “Zvaničnici kažu “Kapija je zatvorena, idite morem.”” Trgovci ljudima se razmeću: “Šef je dao dozvolu, svakako. Počeli smo da transportujemo izbeglice.” Ukrcavanje dece i beba na barkice se prenosi uživo, bande otpremaju ljude na smrtonosno putovanje, itd.

Sve ove stvari su zasigurno zločin protiv čovečnosti. Oni koji se prave slepi i pomažu ovo, ne treba da liju krokodilske suze kada se prvo dete udavi u Egeju, jer oni imaju političku odgovornost za ovu sramotu.

Dakle, šta je sa društvom?

Vidite gomile duž ulice Vatan u Istanbulu koji traže da se ukrcaju u autobuse. Bebe izbeglice se prebacuju iz ruke u ruku. Žene izbeglice su rastavljene od svojih muževa i vrište. I, sa svim ovim što se dešava, automobili koji prolaze trube i dobacuju, psuju i proklinju kroz prozor. Neki viču “Piss off”, odlazite (odjebite) i ne vraćajte se ponovo”. Dok u Adani, prodavnice su zatvorene, a ljudi ostaju unutra da sačuvaju Sirijce da ne budu linčovani.

Da li znate šta ovo znači? Ovo znači da zadržana mržnja prema Sirijcima preko devet godina se manifestuje kao društvena erupcija.Kako može biti medjusobnog mešanja pod ovakvim okolnostima? Gde će se stvari zaustaviti kada oni koju odu budu primorani da se vrate? Mi smo jasno u periodu svako treba da izrazi (pokaže) zdrav razum. Upitne odluke vlade? Ok. Kritikujući političku moć, pogrešnu spoljnu politiku i pogrešne izbegličke politike ova politika izaziva? Ovo, naravno, je ono što je zahtevano u isto vreme. Ali upravljati gnev prema izbeglicama ne može i ne sme nikad biti prihvaćeno

Da li znate kome prvom je išlo kada je objavljeno da će kapije na granici biti otvorene? Onima na dnu – Sirijcima, Avganistancima, Uzbekistancima, Kongoancima. Onim nemoćnima da  istraju život lišeni statusa, u mučnim radnim uslovima i sa prepolovljenim nadnicama, ukratko, zupčanicima kapitalizma. Tekstilni radnici – izbeglice u Istanbulu imaju sledeći komentar: “Bolje mi je da idem na granicu nego da živim u strahu od repatrijacije (povratka u otadžbinu) i izbegavanju policije na putu do posla.

Zar nisu ove sve okolnosti već doživljene zahvaljujući neorganizovanosti radnica, radnika, lokalaca i izbeglica – da udruže ruke i preokrenu neuspeh – da promene ovaj bespravni poredak, haos bez pravila – u sklad!?


Pogledajte šta otac na Edirne granici kaže govoreći za Evrensel, držeći svoje dete u rukama, a u oblaku gasa ” Ovo je politička igra. Oni su napravili mnogo grešaka prema nama. Ni Turska ni Grčka nas ne prepoznaju kao ljude. Dobili ste ovu igru, tako da čestitam.”

Evropska unija (EU) takođe snosi puno krivice u ovoj razmeni izbeglica nastaloj na političkim sporovima. Oni su pitali Stanoa, portparola EU u Briselu, o izbeglicama koje prelaze grčku granicu. Njegov odgovor je bio precizno “ako budemo svedoci nekog povećanja… delovaćemo u skladu sa tim.”

Dakle, kako će ovaj razvoj promeniti kurs?

Jasno je da, koliko god ona bili za stolom, imperijalistička rešenja nisu rešenja za Siriju. Ako region treba da diše slobodno, krvoproliće treba da prestane i suze da stanu, bratstvo naroda i borba za mir da otvore put ka tome. Tek tada će biti izbegnuto da izbeglice postanu instrument rata.

Zaključak:

Zašto, suočeni sa ljudskom dramom koja se odigrava na granicama, trački i istanbulski sindikalni savezi, udruženja i demokratske narodne organizacije ne mogu da pokažu efikasnu solidarnost? Postavimo sebi ova pitanja u ime svake žene, deteta i čak bebe u povoju – izbeglice. I, bilo kakvi koraci koji mogu biti preduzeti – preduzmimo ih brzo.

Erkument Akendiz, EMEP

Dodatak/Additional:

Edukativna komuna: “Odlučno sprečimo profašističku zaveru!” i kratki dokumentarni film

Radnička partija (Turska): Za povlačenje turske vojske i svih stranih sila iz Sirije – Peace, not war!

Leave a Reply

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: